Marketing
... teško je teško mene voljeti ...
... nisam dugo ništa pisala... jednostavno nemam neke inspiracije, a i jučer kad sam došla kući dočekalo me neugodno iznenađenje, račun za telefon i internet... fuck... 200 kn interneta... skoro sam bez kabla ostala... 
a i dobivamo ispis, tako da su starci vidjeli da sam zvala "novu lovu", a privukla me lova koju naravno nisam osvojila... toliko o mojoj sreći... 
Sutra petak, pa vikend... konačno malo odmora...
Prošla subota je bila super.... Ja, Suzana i Tatjana smo prespavale kod Sanje, ne planirano naravno... Bar sam se malo opustila, jer mi je sve bilo bezveze taj tjedan... U sobi smo spavale nas četiri... zezale se, bile smo budne do 2 sata, a ujutro smo spavale negdje do pol 10. Ma super smo se zabavile. 
Mislim da ću ovaj vikend biti kod kuće, jer mi nije baš do ničega...
Što se ljubavi tiče, pogledajte naslov... Možda je problem u meni... 
Nemam snage pisati o tome, jer previše me boli.... 
U školi je sve super, i onda dođem kući i povućem se u svoj svijet... 
Hvala Bogu na mom optimizmu... 
Najgore je što mi je dosta davanja savjeta drugima... dosta mi je slušanja drugih kako im je teško, grozno...jer i meni je... a ko mene pita... Nije ni meni lako, ali takva sam, ne volim drugima pričati o svemu, pa moram ostati nasmješena, i moram se zezati, jer ako i ja budem u depri...neznam šta će bit... Stalno mi svi govore kako je meni super... kako ja nemam razloga biti tužna... vraga nemam... nemaju pojma...jer držim sve u sebi, dok ne puknem... Zapravo me nitko uopće ne pozna najbolje da bi znali kad šta držim u sebi...
Voljela bih da nije sve tako kako je... ne samo što se mene tiče... voljela bih da na ovom prokletom svijetu nema toliko tuge i boli, jer mi je već dosta gledati ta tužna lica, te uplakane oči i slušati kako se stalno netko žali... Počevši od mojih prijateljica jer smo još mlade i moramo iskoristit tu mladost za zabavu... Zato ću ja i dalje biti nasmijana i vesela, i držat ću sve u sebi... jer valjda tako mora biti...
Ne boj se
Ne boj se ljubavi
Ako me ponovno sretneš
Neka te ne bude strah
Ne zasrami se bivše ljubavi
I prošlog života
Pogledaj me samo
I uputi plastični osmjeh
Uobičajeni
I ako poželiš moj zagrljaj
Samo naprijed
Zagrli me
Samo nemoj čvrsto
Da srce ne pukne
A sjećanje se razveže
Ne srami se moje ljubavi
Nikada
I ne zaboravi mjesta
Na kojima smo postojali samo ti i ja
Ne zaboravi tišinu
I moj prigušeni krik
Na tvojim usnama
Ne boj se prepoznati me u gomili
Na izgled hrabrih žena
Ja još tragam za srećom
Mirno zastani
Bez klecaja u koljenima
Dotakni mi rame
I izgovori moje ime
Ako se okrenem
Neka te ne bude strah
Tad znat ćeš da mi zagrobni spomenik
Još nisu podigli
I da nitko ne tuguje za mnom
Toga se zapravo i plašim
Ali brzo na to zaboravim
I koračam našim putevima
Pokušavam doći do kraja
Do pravog odgovora
Na koji nikad nismo naišli
I nije me sram
Pjevam na sav glas
I smijem se
Pa i zaplačem kad me slome
Ali bez straha
I uvijek ću imati toliko hrabrosti
Da te pogledam pravo u oči
I da mi pročitaš sa usana
"ne boj se!"
Slike ću staviti za par dana kad Tatjana dođe do mene i prebaci mi... ona je slikala u subotu kad smo bile kod Sanje, tako da očekujte slike...!!!!!
Voli vas Maja!!!!!!
Post je objavljen 13.09.2007. u 22:21 sati.