Eto počelo je još jedno drkanje s humanitarnim telefonim, koncertima, utakmicama, radijskim i teve spotovima, izjavama predsjednika, premijera, lokalnih frajera s iskaznicama lokalnih središnjica s lakosta majicama. Pa tako možemo čuti kako trebamo okrenuti kao što smo okretali za pužnice broj taj i taj, onako kako okrećemo janka da pati, a svi se svega odriču, pa će pomoć biti upućena izmeđ ostalog i nastradalim dečkima u vatri. Kako se njima može pomoći? Njima se puno prije moglo pomoći, jebote. Sad dakle treba pomoći njihovim obiteljima i prevenirati eventualno slična sranja u budućnosti. Zbrojiti jel nam je izglednije upucavati dalje u neki tamo stadion i zahode s pozlaćenim školjkama ili nam je mudrije upucati silnu lovu kako bismo gasili kad se zapali.
Okej, nek dečki igraju, nek ljudi okreću, al jebote hrvatsku krajnost. Još će i ona smešna supersilva pokazat cice uime stvarne hrvatske tragedije. Kaj se zapjevati i daliborbrun? Ne, to mi tak uvijek smrdi da nije moguće. Smrdi, smrdi, užasno smrdi! Pod kapom humanitarnog, valjda u nepomućenoj od suza vlažnoj atmosferi nakoti se svega i svačega. Čast iznimkama, al takav cirkus me istinski rastužuje. Kao ono neki dan kad su minutu šutnje polili reklamom za pivo.
Post je objavljen 13.09.2007. u 17:10 sati.