Dignem se u četiri samo da zajebem susjedovog pjetla Peru.
Dosta je on meni nabijao komplekse. Sad ja izađem i dreknem:
''Kaj je Pero? Spavamo malo a??''
A on šuti.Ne pušta ni glasa...valjda se čudi...
A i drago mi je da ne gledam onu šašavu susjedu Milku.
Ta ima neka svoja pravila, koja ne shvaćaju baš svi.
Ni ja je neki put ne razumijem iako mi govori da jedino
meni može reći neke stvari i kako je ja jedini razumijem...
A ne razumijem. Kako da razumijem da netko ljeti ustane u
pola pet i prska paradajz???
Od kad radim, ne znam uopće što se dešava u komšiluku.
Sve mi izmiće iz kontrole, a i bolje da je tako...
Zato na poslu radim bez pauze, i predaha...
Trč'vamo,trč'tamo, daj ovo, daj ono...
Jedni viču daj Franc sredi ovo, drugi Franc daj sredi ono...
Idi kupi ovo, daj pošalji ono...a Žuži i Kurčubić...
oni su u svom svijetu...Žuži bi doma prije jedan, a Kurčubić
nebi išao doma...
A ti Franc snalazi se kako znaš...
A snalazim se sve bolje, i bolje. Blizu toga sam da i ja odlazim
doma oko jedan...unatoč Žužinim strelicama iz očiju kojima
me gađa sve više...
Baš mi je lijepo u krugu obitelji odmarati poslijepodne...
Ubijem oko nekih pola sata,sat, i onda popijem kavicu.
u miru...onako kako bi to i trebalo...
A neki put kad se zeznem, i odspavam čak i dva sata,
ne mogu onda navečer odmah zaspati, pa se vrtim po krevetu,
pa sam žedan, pa moram na wc...
A i kad zaspim svašta i čudno sanjam...
Nekad ona čudovišta a nekad jednostavno krugove...
Budim se znojan, i gledam na sat...ne smijem dozvolit
Peri da kukurikne...moram ga zajebat...
Dragi moji Bistro vam budi...
Post je objavljen 12.09.2007. u 15:34 sati.