Najdraži moji, prisjetio sam se jedne slatke pričice koju mi je davno pričala jedna veoma draga djevojka.
Bila je jako mala i tatina mezimica. Tata ju je obožavao i sve je činio da usreći svoju ljubimicu. Vodio ju je na kojekakve izlete, kupovao joj svašta, pazio je mazio...skoro da nije bilo ničeg što bi joj mogao više i bolje pružiti a onda se nečeg dosjetio!
Jednog lijepog dana došao je s posla, primio curicu za ruku i odveo ju u samoposlugu. Tamo joj je dao košaricu i rekao joj nek samo hoda samoposlugom i nek si izabere bilo što, što god želi i koliko god želi - nek samo hoda i bira što joj se sviđa, a sve što izabere tata će kupiti!
Možete misliti kakav je to doživljaj bio za malenu kad mi ga je ona s tolikim žarom prepričavala skoro 30 godina kasnije! Malena je usta razjapljenih od čuda hodala policama i birala što god bi poželjela!
Bila je još stvarno mala i nije imala osjećaj za vrijednost stvari te su njen izbor uglavnom bile šarene žvake, lizalice, gumeni bomboni, PEZ bomboni...sve skupa valjda nije koštalo 100 kuna, ali je to curici bio predobar osjećaj :)
Godinu dana kasnije curica je porasla i lupila se po čelu kad je shvatila što je sve mogla izabrati a nije! Oprezno je prišla tati i pitala:
"Tata, hoćemo li opet onako u samoposlugu da si mogu birati štogod želim?!"
A tata joj se samo lukavo nasmiješio i rekao:
"A-a...nisam lud!" :D
Ddadd :D
Post je objavljen 10.09.2007. u 10:46 sati.