Dan je bio naporan, pun stranki šašavih,uglavnom, onih koji prijete da će me izbaciti kroz prozor, jer ja sam kriva što oni nisu ostvarili svoja prava, što ništa ne funkcioniraon , što je puhalo jugo! Zašto ja nisam zaustavila to šašavo jugo da bi oni bili u normali. Ajte kvragu svi. Rekla sam boječi se da će netko od tako neuračunljivih stranki doći i sa pištoljem kao što su i znali doći. Zato sam se ja naoružala svim mogučim vrstama sprejeva , od onih za pse do suzavca.Jedan je platio,, našpricala sam ga tako da je kad bi me vidio u gradu, napravio krug, ka da je sreo ..kugu.. Neka... i drugi put, samo neka se usudi doč i prijetit... štapom! I sad uvijek imam barem jedan sprej u torbi. Barem jedan...velim! :)) Štaš, profesionalna deformacija :)) Poludi čovjek sa takvima. Malo puta mi je zbog takvih stranki stajala policija ispred vrata kancelarije. Odlučila sam dati otkaz . Ma šta će mene ko fakat za male novce..da nebi slučajno kad me neko ukoka država vodila računa o mojoj djeci.?. Kako ne, sve bi se zaletili.. Čekat ću trenutak da si sve pripremim na drugoj strani, na kojoj sam radila..paralelno..jer nikad nije bilo dovoljno perja..za sve! Je da su pripreme potrajale ali ja sam ipak svoju zamisao ... sporovela u djelo.. Dok sam ušla u kuću zabacila sam torbu na dvosjed i sjela u fotelju preko puta. Ovo je bilo prvi put da se nisam zaletila na šporet.. Ka bik na crvenu maramu.... dovršiti ručak koji sam znala skuhati navečer za sutrašnji dan. I to mi je više dozvizdilo. Postala sam ka automat. Kad stane samo ga malo gurni i on će opet šljakat. E da barem imam takav automat za tiskanje novca ha ha haa nebi spavala vjerujte :)) Šalim se! Novac ne donosi sreću! Digla sam noge na stolić i naslonila glavu na naslonjač odpuhujući i misleći do kad ovako?. Do kad ovakav tempo.?. Do penzije.? A neš Luce majke mi , neš, jer malo ko ode u penziju! Tolike su godine nabrijali za ostvarit penziju da se uglavnom s posla ide..na groblje! A uživati u životu? Ma ko je to vidio? Ako uspiješ zaobiči groblje, onda si na prosijačkom štapu.. Sramota....Cijeli život rintaš i ne ostane ti ni za kruh, pa šta ima veze, moš živjeti i u mraku..Strašno! Užasam se toga.... Ma jel ja to dobro vidim, sve trljam oči, pomakla se torba! Gledam opet, sve mislim da je i mene jugo puklo al nije. Prije petnaestak dana sam tu torbu kupila u Zagrebu dok sam čekala na termin za polaganje Državnog ispita.Malo sam po gradu išla vidit šta ima po dućanima..Zapala mi je za oko. Predivnog, neobičnog oblika, 1.200 kuna,kožna.meni barem skupa al ja se uvijek držim one jedne...prave.. Nisam bogata da bi kupovala jeftine stvari. Vidim da ona sve lagano klizi..kliziiiii... Ajmeeeee, šta je u njoj. Skočila sam i pozvala sina,! Marko, Markooooo..odzvanjalo je zgrafdom! Šta je ma, šta urličeš.. dotrči on sav prepadnut odf mog urlikanja.. Vidi nešto ima u torbi.. Ma sad ću ja vidit veli Marko šta bi moglo bit u torbi osim..miš.. veli on i tako radiš u hrpi papira. Ne bojim se ja miša, nego onoga šta ne znam šta je.. Izvrne Marko sve iz torbe i u njoj ništa. Ajme meni, još gore.... Nit znam šta će on mislit, nit znam šta ću ja mislit...sama o sebi. Eto vidiš koliko si urlikala a u torbi ..ništa..ajde lezi..umorna si! veli on.. Sve sama sa sobom razgovaram.. zar je ono ludilo sa stranki prešlo na mene?..Ne..nije. Znam točno šta sam vidila. Tako sam ja redovno počela promatrat torbu,ispod oka, i na poslu da nitko ne primjeti... ka kakva luđakinja, navečer bi vidjela kako joj se remen koji nije urolan sam prebacuje preko nje..E svašta! Tad sam se stvarno prepala. Mmm ostala sam bez zraka. Trebalo mi je umjetno disanje.. A kome ću reči. Skočila sam uzela torbu i odnijela je u wc..Dvaput zaključala. Ajme meni šta ću sad.. Koji je vrag u torbi? Nikomeeeeene smijem reči! Takve se stvari nikom ne govore. Iz jednog prostog razloga..Nevjerovanja! Tako je torba bila zaključana u wc-u sve dok djeca nisu došla. Majko zašto je wc zaključan s vanjske strane..pita Marko! Eto zaključan je velim ja..jer tako mora biti... To nije bilo jedan ili dva puta šta sam vidjela.. To se događalo više puta pa sam odlučila tu torbu zapalit.. Najbolje tako , da se umirim! I to sam i napravila! Otišla malo dalje od grada, natrpala novina i bernzina i zapalila..teško je gorila sve je tinjalo dugo. Gledala se i čekala kako će nešto izletit iz nje..Buaaaaa! Ajde Luce ne pizdi, šta bi izletilo! Ali ja sam čekala, dok ne izgori.. Neka je vrag nosi. .A bila bi se makla da je nisam kupila.. Eto nije to bilo zadnji put. Nešto jako neobično sam vidjela jednu veče na zidu svoje sobe i to u par navrata.. Ne brinite nisam na koki a ni na šitu.. to si nikad nebi dozvolila! Ave Maria, Ave Maria..gracia plenum... To sam ja ..Lucija..potpuno pri svjesti, potpuno uračunljiva Da sam htjela mogla sam od svoje kuće napravit svetište..ali nisam, nisam htjela, to što sanm drugi put vidjela, svidjelo mi se i ulilo mi nekakvu sigurnost..Nebi više o tome.. Mislim da su to nekakve energije, ne znam puno stoga nisam kompetentna o tome govoriti! Malo ko i je! Meni je od svega najvažnije da se ne bojim.. A znate zašto se ne bojim? Zato što nisam nikome zlo napravila!.. Nemam se čega bojati. Jedino se bojim zločestih ljudi..od njih dalje.. Naredila sam si! Jes čula Luce! Jesam! Amen! Sad bi po mome stanu mogle šetati i stvari i ja bi se nasmijala kao što se nasmijem kad vidim kako kroz moje cvijeće kao da prođe nešto pa se ono trese, jako, toliko vidno da je to primjetio svatko ko dođe kod mene, ili da se ručnik u kupatilu na držaču , preokrene sam kao da ga je netko jako opalio rukom pa je napravio krug oko svoje osi..Ha ha haa..ništa me to nemože više uznemiriti ali ja o tome malo kad pričam a razmišljam...dosta.. To je za mene postalo normalno. Ajde Luce radi, nemoj više o pizdarijama. Pomoli se iako ne ideš u crkvu.. Važno je u životu biti dobar.. A ja jesam dobra..uglavnom...dok me ne dirnete! :))) Vaša Lucija Post je objavljen 08.09.2007. u 10:30 sati.