Nisam baš nešto. Par dana sam u dilemi da o tome pišem ili ne. Davno sam ja rekla: čim dođem u Zagreb same pizdarije. Pa u kratko.
Godinama imam alergiju na sunce, ma ko to danas nema. Tako i ovo proljeće. Ništa novo. Na rubu usne paralelno miteser, vrag mi neda mira pa ga stisnem. To se nešto upalilo, pa nikako da prođe. Maleno ko herpes, pokriješ šminkom. Na donjoj usni isto nekakav plik, ništa strašno. Iza Uskrsa bila kod doktora, pisala sam o tome, dobila ljekove, dobro, žena me nije slala nijdje, alergija. No ne prolazi. Prije odlaska na Brač, odem privatno dermatologu. Kaže- psorijaza, i na usnama. Mislim si ja super, znači mogu dalje pušit, jebeš psorijazu. I tako idem na more, a sunce pomaže. More je lijek. Dok nije došao unuk, ipak sam se čuvala onog jakog sunca, prije pet nigdje. Onda par šetnji po suncu i to po licu je počelo divljat. Pa po usnama, pa po leđima, pa svrbi, pa doktoru, pa on ne zna ništa, pa kremice, pa malo ja sama onog kaktusa Aloe, pa naoteklo, pa se počelo smanjivat. U Zagrebu uzela uputnicu, pa dermatologu u bolnicu. Dijagnoza- Lupus, autoimuna kožna bolest. O jebote što nisam napala onog ludog šefa, nego sam napala samu sebe. Šok, moram u bolnicu na pretrage, nekih petnaestak dana. Šok. Valjda sam tako zinula da mi je žena ponudila i mogučnost da kad obavim sve u tom danu, mogu doma na spavanje. Tako. Izabrala sam naravno ovo drugo. Moram mislit i na bračne dužnosti. Šokovi su prošli, skroz sam okej. Sad ću barem vidit kako funkcionira to naše zdravstvo, bit će izvještaja iz prve ruke.
Na poslu zajebacija, smijeh. Osnovale smo udrugu za autoimune bolesti, ja treća. Jedna je sad dobro, veli da joj je pomoglo: plivanje, sex, i crno vino. Ja začuđeno i zabrinuto pitam nju na sav glas: plivanje? Svi prasli u smijeh. Kao ko će plivat, ostalo lako.
Post je objavljen 06.09.2007. u 22:21 sati.