Moram vam priznati...kći sam majstora crnog humora. Ne postoji ništa čemu se moj pokojni tata nije mogao nasmijati. Nije postojao crnjak ili neka strava od koje u mojoj kući pod njegovom palicom nije napravila dobra šala.
Njega nema 10 godina...a smisao za crni humor lagano je opao...i onda sinoć na probama u kazalištu, tatin najbolji prijatelj u elementu...a ja jedva preživila toliko smijanje...
Neću vam pisati što je pričao, nema smisla, ali znajte bilo je sočno i smiješno...još me usta bole... i trbušni...ali isplatilo se...
aaaah, sad sam bolje!
Post je objavljen 05.09.2007. u 16:27 sati.