Marketing
men on d mun
e,tako se osjećam ovih dana.
S obzirom na gore navedeni datum, okolnosti su poprilično zanimljive: jakna, džemper, košulja, vunena kapa, rukavice, 20 cm od naložene peći, pa svejedno HLADNO JE U TRI P.M.!!!! Ajde, recimo da smo tako nešto i očekivali, međutim, jedno je očekivati, a drugo zateći se nakon hrvatskih +35° na andskih -10°.
Dakle, druga je noć koju provodim na 4-dnevnom tzv. touru Tupiza-Uyuni, između neba i zemlje; jučer je to bilo na 4100 m n/m, a danas bogme još za 100-tinjak metara više. Preko dana je o.k., planinsko sunce ga fino zagrije dok pičimo u jeepu, al'čim se sunce malko skrije, nestane sve te čarolije i treba ti buraz debela vrića, 6 deka (uz to, normalno, spavanje u robi), jer nikakvog faking grijanja tu ni-osim ove šugave pećice koja se loži na osušeno korijenje busenova, jer u Andama osim kaktusa nema baš bilja višeg od nekih 30 cm. Sve bre golo ko na mesec....
Spomenuo sam spavanje?-možda, kad bi bilo kisika, ali ovde ga mrvicu fali, tako da se šopamo plivadonima, ločemo čaj od koke, trudimo se ne naprezat previše i te šeme, ali džaba bato, svaku noć oko tri nastupa buđenje zbog glavobolje. S time da je meni mila majka-neki su i bljuvali od mučnine, a neki čak i odhebat sve i ić ća. Mene bar preko dana pusti, pa se relativno čiste glave mogu čudom čudit čudesima posvud oko nas, koja bi za jedan temeljit opis zahtijevala puno više mjesta/vremena/talenta, nego šta ga ja iman.
O čemu se radi?- nas pet, skupa s vozačem Edgarom i kuharicom Kristinom (koji ne prestaju žvakat kokino lišće) , pičimo u džipu po samom vrhu Anda, a tu si je priroda fakat dala oduška, tako da se samo nižu (kao biseri) gejziri, vulkani, salari, lagune, ljame, mala musava sela sa istom takvom dječicom prepečenih obraščića
....ono, šou-program. Slikajemo ko'mutavi, definitivno i previše, jer to je toliko nadnaravno i vanzemaljsko sve skupa da bi čovik najrađe sve slika, a pametnije bi bilo malo odhebat aparat i probat udahnit što dulje u sebe taj trenutak zadovoljstva što ti je život pružil tu priliku da to vidiš i doživiš. Uz to, ovo moje ushićenje dijele svi u džipu, osim naravno Edgara i Kristine, koji u službi tupiške agencije Valle Hermoso valjda svakog tjedna ovuda vozaju i hrane neke turističke protuhe ka šta smo mi. Dakle, ushićeni smo totalno, a tek smo na polovici-kako ovog toura, tako i čitave međuoceanske ekspedicije. Smijem li to nazvati ekspedicija? Ma ko mi brani.
Maznuo sam plivadon, oprao zube flaširanom mineralnom vodom i sad mi slijedi duga mračna andska noć....
Post je objavljen 29.07.2007. u 13:08 sati.