Marketing
u potrazi za panoramom
Prvo da napomenem da je prijašnji dan naslovljen kako je naslovljen jer nas je Buenos (osobito kvart Boca) sa svojim nekad otmjenim, a danas ruševnim dvokatnicama, krntijama i čoporima pasa lutalica malčice posjetio na Bukurešt. A možda samo gdje god dođemo, domovinu tražimo.
Idemo dalje. Nedjeljno jutro nas je dočekalo kišno i nikakvo, al šta, nemamo izbora, doručak i gibamo u istraživačko obilaženje. Kad smo kod doručka, samo još da spomenem nešto šta tamo ima, a u nas nema, a to je „dulce da leche“, ilitiga slatko od mlika- karamelasta i kremasta smjesa koja se maže na kruhove i peciva, trpa u kolače i koristi u još puno oblika. Tada nismo znali da je ta stvar popularna u sve tri zemlje koje ćemo vidjeti, a na kraju mi se čak i počela sviđat.
Daklem, prvi plan je bija nać neku zgradurinu di na vrhu ima restoran s panoramskim pogledom, da vidimo mi malo tu graduštinu odozgor. Prethodnog dana nam je lola u turističkom uredu na karti zaokružija neku pogodnu zgradurinu, i krenusmo mi lagano u potragu. Na putu nam je bika katedrala i glavni trg (jedan od) di se održavaju svi prosvjedi (navodno česti). Onda se nikako nismo mogli snać na karti, pa su nas uputila dva pandura, ali loše jer se nismo baš mogli skužit (Argentinci nisu baš sa engleskim na „ti“, a naš španjolski je na bazi 20 riječi + ruke/noge), tako da smo lutali oko nekih visokih zgradurina za koje smo mislili da bi tu negdje moglo bit to, ali ništa od toga. Samo smo se smrzli i pokisli i umorili, tako da smo oko podne uletili u neki lokal u nekoj valjda šoping-ulici i tu se malo grijali i planirali kamo i što večeras. Za početak smo odlučili otić pogledat San Telmo, na kojem smo doduše već bili sinoć, ali nedilja je tamo navodno ključni dan. To se pokazalo točnim, jer na ulicama je bilo masu ljudi i sve birtije su bile pune. Malo smo gledali kako se pleše tango nasrid ulice
, kupovali neke zvizdarije po tržnici, i onda je u hodu pa dogovor da se trenutno pokupimo doma jer je padala kiša i hodali smo cilo ebeno juto i krepani smo. Usput smo u nekom kineskom dućanu (ima toga i tamo!) kupili juvu iz kese, manistre i neki šatro bolonjeze, tom skuvali u hostelu i malo zalegli te slušali ritam kapi kiše na našem prozoru. Činilo se da nema mrdanja do sutra, ali...vanka se razvedrilo, a mi smo se, malo se oporavivši, zaključili da smo jedanput tu i koznakad i da nema zaebanzije i ajmo malo...gledamo malo knjigu i pada odluka da idemo malo na dokove; tamo ima neki brod šta zanima Dejana. Mene zanimaju dokovi ko dokovi, a Nikolina se nije izjasnila. Njoj sve okej. Blago njoj.
Dokovi su uređeni ko šetnica, i sve skupa malo sliči na London. Čak ima i neki tzv.Ženski most, koji liči na londonski milenijum bridž! Pada noć, i prekasno je da se ispuni moja želja da kad nismo vidili ocean, bar vidimo tu rijekuštinu. Umisto toga idemo u onu šoping ulicu i malo blejimo po izlozima. Kupujemo samo razglednice, te se oko 8-9 krepani vučemo doma. Usput malo njuškamo oko obeliksa, ali ni na njega se ne more popet. Opet se malo zgražamo nad širinom avenija
, dovlačimo se u hoste, pušim u revanšu od Dejana i buenas noćes.
Post je objavljen 22.07.2007. u 07:52 sati.