Od kad znam za sebe pucaju me uvijek neki blesavi snovi, ali mi oni popodnevni uvijek nekako najbolje legnu. Ujutro padne ili neka laganini mora, a ono full navečer neka srednja žalost... Hitim se ja danas poslije odbojke malo u dnevnu na trosjed i ono puff... počinje... Kao vozim se na biciklu i moram se s nekim naći. Kao neka ženska osoba je u pitanju i zovem ju na mobitel... E sada tu skužim da sanjam jer su tipke u banani... ono kao moja stara nokija stisneš jedno, a drugo piše(ali sam na njoj zato razvaljivo onu igricu - zmija uff kako sam ubijo). I kao javlja mi se neki glas i kaže pa nje ti nema doma. Ja normalno ne vjerujem jer je to taj glas....koji bi ja trebao. Tu sam se sjetio svoje sposobnosti da kužim jel spavam ili ne. Kao brojevi i tekstovi su nestabilni u snu... a ovo je bilo full nestabilno kao i bicikl na kojem sam se vozio. Čudno mi je bilo šta sam imao neku majicu s kapuljačom na sebi a stvarno te ludorije nikad ne nosim, ali ova mi je baš bila nekako tamanka. I idem ja idem tako vozim se i skoro podlećem pod neki crni auto, a tip koji mi se iznutra dere se pretvori u frendovog buraza koji mi se sprda zbog baš te majice i kao zašto nisam s autom??.... I odjednom ide dalje priča onako iza neke zgrade izlaze dvije plavuše, jedna onako sjetlije kose, a druga zericu tamnija. Ova tamnija je pukla bježat čim me je vidjela, a ova druga se zatrčala prema meni i počela se derati... "Ajde ajde idemo.... malo vremena je ostalo..." I kao odlazim ja nekud, tu se sad gube teksture....uglavnom skida mi i miče tu famoznu majicu s kapuljačom i počinje me grickat po ustima... ono predpoljuptivno stanje mi je bilo totalno realno i mislim si sad će me ko za k.... nešt me strefit u glavu ili će stara reć da odem neki k... bacit. "Popoviću majmune retardirani ti ćeš trice gađat idiote..." bile su riječi mog starog" baš smo gubili od Latvije... Pouka? Nemojte gledat naše jadne košarkaše, rađe sanjajte plavuše! PozZ!
Post je objavljen 04.09.2007. u 00:35 sati.