Vratio sam se jučer sa mora.
Nije da mi je drago što sam u Zagrebu, al što se mora najteže je.
Trebao sam doći danas, al promijenio sam dan povratka zbog roštilja povodom dva rođendana.
I nije mi nimalo žao, iskreno zaželio sam se nekih ljudi.
Da se razumijemo, nije mi bilo loše na moru, daleko od toga, al ipak sam ja rođen na asfaltu Zagreb - grada, i koliko se god želim maknuti iz njega, fali mi buka moje ulice, tramvaja i mora ljudi.
A more, ah more...
Proveo sam dva i pol tjedna u Selcu i Ližnjanu.
Hvala mojoj najdražoj kolegici Tanji na apartmanu, i Saši i Ivi na gostoprimstvu.
Hvala Ani koja je trpila moje prduckanje i podrigivanje u Selcu.
Hvala Kreši na gostoprimstvu u Coctail baru Pirat u Selcu.
Tko je u Selcu neka se zaleti do bazena i tamo će ga naći.
A-co oprosti na silnoj zajebanciji kojoj si bila podvrgnuta.
Apartman na samoj rivi u Selcu ponudio je zbilja lijepe zalaske Sunca.
Balkon u Ližnjanu odlično je mjesto za gledati zvjezdano nebo.
Koliko zvijezda ima gore, a koje se ne vide zbog javne rasvjete u Zagrebu, čudo jedno.
Uživanje na kvadrat, totalni nerad i punjenje baterija bilo je baš ono šta mi je trebalo.
A sad se pomalo treba vraćati u svakodnevicu.
Još mi je ostalo tjedan dana godišnjeg, koje ću potrošiti na sređivanje nekih poslova po gradu, kave i pive sa ekipom i psihološku pripremu za povratak na posao.
Počinje prva tekma EP u košarci.
Ajmo razbit Latviju za početak...
Bravo Blanka...
Post je objavljen 03.09.2007. u 18:36 sati.