Danas radim i ujutro i popodne...tj radila sma već ujutro, a popodne me opet čeka rad. Jučer sam išla spavat tek oko 3, a probudila se oko 8 i 20...malo mi se spava:)
Nije bilo baš ljudi eh....došao neki lik...30 i nešto godina po mojoj procjeni...naručit nešto je došao...prvo je zastao jer je očekivao tetu Ljubicu..(šefka)...ja kažem nema je danas, sutra će biti...i tako ostavio meni narudžbu..prije mi je rekao da nije znao da teta Ljubica ima "tako zgodnu djelatnicu" . :) Ja ono..hehe pa hvala:) Onda je rekao da će od sad, tj.sljedeće ljeto dolazit češće, kao naručivat će stvar po stvar...:D OOkk..:)
Kasnije, nakon jedno sat vremena je opet svratio pitao "Nije došla šefica?"...a lijepo rekoh da je neće bit danas...cccc....da nije to došao mene vidjeti još jednom? :) Tko će ga znat...:) Hehe, svira mi upravo "Pretty woman". :)
E da, imate već tjedan dana novu anketu pa bacite oko, zaboravih reći, neki su i vidjeli je...:) Pa..glasajte:)
U srijedu idem kod dragoga, u Veliku Goricu i neće me biti doma tjedan, malo više..kako nas pukne i kako bude moguće. :) Svratit ću na blog naravno, kad on bude učio...ako ne, nemojte se ljutit...:)
Bila sam u DM-u danas i naravno zabpravila sam po šta sam došla, zapravo sam kupila jednu jedinu stvar koju trebam, ostalih par su mi polu potrebne:D
Sad ću vam ispričati što mi se dogodilo prošlog ljeta...jako neugodna situacija....nije pohvalna, ističe se moja velika naivnost...ali eto...evo kako je to bilo....
Prošlo ljeto sam radila u hotelu jednom, u dućanu do sam prodavala novine, i te pizdarije. kao kiosk. Uglavnom, nakon posla navečer bi svraćala svaki dan kod jedne ženske šta je radila kod istih ljudi samo u drugom kiosku i tako bi pričale...taj dan je kod nje bio neki lik...imao mislim da 28/30 godina...tu negdje...i dijete neko imao i tako...i curu tada. I sad, dolazio je toj ženi muž koji je policajac i koji je ljubomoran. I rekla ona meni da kad joj dođe muž kao da stanem sa strane malo s ovim likom - Ivan se zove da pričamo malo i tako, da ispadne da se ja tom Ivanu sviđam, da njen muž ne pomisli da je došao zbog nje. Ok, i dođe muž, Ivan i ja sa strane neš bezveze pričali...i sad zove on mene do svog auta da mi nešto pokaže, valjda mi je htio dat posjetnicu ili tako nešto...ok, ajd...auto je 10 metara dalje bio. I sad on ajd sjedni u auto malo, ajmo tamo malo sjedit...nije mi baš bilo pravo al ajde....i sjednemo...i on upali auto idemo mi đir...kao samo jedan đir oko grada. Da muž bude miran. A dobro, šta ću sad, već sam sjela u auto...nije mi bilo ni najmanje ugodno..i đirne on malo...i onda da sad ćemo se vozikat 10ak minuta i vratit. Pita me dal volim brzu vožnju, ja rekla pa onako...volim, ali na mjestima di se može...kad on opičio po nekoj šljunčari, nabio gas meni srce stalo. I odveo on nas malo izvan grada u neki šumarak..stao, zapalio cigaretu i da ćemo se vratit kad popuši. Meni se alarm u glavi upalio. Ful me strah bilo iako nije djelovao opasno ...ali mi nije bio baš simpatičan. Mislim da me čak pitao dal mi se sviđa tako nekako, mislim da je i htio bit samnom,.a ja muljala nešto ni sama ne znam šta, samo sam htjela da se što prije vratimo. Bili smo tamo možda 15 mninuta..20 ne znam ni ja i odlučili se vratit...na svu sreću nije ništa djelima pokušao...vidio je da ja ne želim niš...Kasnije kad smo se vratili me pitao broj moba, ja nisam dala, rekla sam da ne dajem broj samo tako:) I drago mi je zbog toga. Takvu glupost više nikad u životu neću napraviti. Nije se ništa dogodilo ali nikad ne znaš...vidite gdje vas sve naivnost može dovesti. Za onog starca od 60ako godina sam već pisala u prijašnjem postu, još na početku pa neću ponavljat....prošlo ljeto je bilo....zanimljivo:)
Evo par stvari koje niste (pretpostavljam) znali o meni:
- Mrzila sam vrtić, svaki dan sam plakala, ali svaki dan kad bi me mama ostavila tamo. Sve 3 godine. Svaki dan. :)
- Sve 4 godine u srednjoj sam išla na popravni iz matematike.
- Mrzim usisavanje i peglanje
- Imam spuštena stopala
- Obožavam odbojku, trenirala sam u osnovnoj 4 godine ili 5..
- U 8.razredu sam bila na natjecanju županijeskom iz engleskog
- U osnovnoj mi je najdraži predmet bio zemljopis
- U srendjoj tjelesni i psihologija ( mijenjalo se to po razredima...)
- Imam epilepsiju....
Da...to niste znali jer nikad nisam pisala o tome...niti ljudi koji me poznaju to ne znaju...većina ne zna...uvijek sam to skrivala...valjda mamin utjecaj....ali s vremenom me postalo bit baš briga...i pametno je reći pogotovo ljudima s kojima se družiš u slučaju da se ne daj Bože što dogodi da znaju što je....Rodbina zna za to, bliski prijatelji, neke cure s faxa, Alex zna...i nisam zato drugačija od drugih...nitko ne bi ni rekao da imam to..nemam nekih ograničenja...trebam se naspavat kako treba (to uglavnom radim hehe), alkohol ne bi trebala pit..malo može...ali nikad nisam nhi pila alkohol pa uopće nije bilo problema s te strane...nekako u zadnje 2 godine sam se malo "propila" da se tako izrazim:D Nemojte to doslovno shvatit:) Nemam neke posebne zabrane...doduše...moram pit tablete...3 dnevno...već 9 godina pijem tablete....već sam se navikla....možda ću ih cieli život pit..nikad se ne zna....zbog toga ne mogu recimo neke druge tablete pit...malo je zeznuto to..ali...i u trudnoći isto se treba to kontrolirat, pazit...ali o tome kad dođe vrijeme:)
Napadaje sam imala 4 puta sve ukupno u ovih 9 godina...dok pijem tablete se nije dogodio niti jednom. S obzirom kakvih sve tipova epi ima ja sam stvarno sretnica. Eto...mala ispovijed,.:)
Osim toga, imam operiranu kičmu, prije skoro 2 odine sam je operirala...neki znaju, neki ne znaju...ovi što su me nedavno počeli čitat...:) To je već malo zajebanija stvar (da prostite na izrazu)...tu imam ograničenja...saginjanje zabranjeno...bugee jumping mogu prekrižit i njemu slično:D Trebam radit vježbe svaki dan...malo sam prestala ali neki dan sam opet počela...da se mišići učvrste....uglavnom...to su bili strašni bolovi i ne želim nikome da mu se dogodi to iskakanje diska...nije me bilo strah operacije...ja sam uvjeravala druge da će sve biti super...neki su mi se divili na hrabrosti...moja naj frendica npr...:) svi su mi dolazili u posjet dok sam doma ležala i to mi je jako puno značilo...i makar je prošlo skoro 2 godine od toga ja im se opet zahvaljujem...u takvim situacijama vidiš kojim ljudima je stalo do tebe. Iznenadila sam se prvi dan kad sam bila u bolnici kad sam vidila 15 cura s faxa, sa moje bivše godine kad su me došle posjetit...suze su mi krenule...a evo i sad idu kad se toga sjetim...vidim da puno značim ljudima...i sad često ljudi pitaju kako sam, kako kičma...to je predivan osjećaj....eto hvala svima...:)
Ne želim previše..da se ne umorite čitajući...:) I eto i vama svima hvala što me čitate i komentirate:) A sada vas pozdravljam svih:) I blogere i ne blogere...čitače...:) Danas sam jako sretna. :) Želim svima da se tako osjećaju. Svima!
Toplo vas pozdravlja i pusu vam šalje vaša Ninuška:)
p.s. poseban pozdrav D s kojom sam jučer bila na kavi i koja je išla u Ri učiti i naravno Alexu kojeg jako jako volim:***
Post je objavljen 03.09.2007. u 14:12 sati.