...pišem....nakupilo se svega......ko' bude čitao.......nek' čita polako...........jer oni koji me znaju......i imalo poznaju........znaju da ovo nije moj stil........da izrazim osjećaje...........ovo je posvećeno..........samo njoj*..................................ugledah ju nakon puno vremena..............ostala je..ista.........nije se........puno promjenila......................ali nešto je............sav taj dojam...............kvarilo...........kasnije saznao sam.............bio je to nizak udarac..............istina je boljela...............više od njene..............šutnje....ispao sam....budala.......ali......ponašao sam se...............ko' da ništa ne.............znam.........nije baš ni ona puno pričala...zapravo nije uopće....pričala......jedva dvije-tri riječi.....osim rijetkih pitanja........kao da me............izbjegavala.......svađali smo se..........nisam mislio da će.........biti tako.......sve mi je to teško palo............najviše njena šutnja..........saznao sam ko' su mi..pravi..prijatelji...........najviše je boljelo..što sam..bio..kraj nje..a.......ponašala se ko' da smo stranci..neznanci............imao sam osjećaj..........da je i ona htjela da je sve..drugačije......al' nije bilo......istina je bila kod mene...i bol....ponašao sam se...ko' da ništa ne znam......a znao sam i više no što sam trebao...........sve dok nije otišla..s njim....ta večer je bila jedna od onih najgorih.....htjedoh se napiti......al' koliko god pio....kad bi nju ugledao...bio sam trijezan.....vidjeh joj nekakav osjećaj..krivnje..u očima..možda se varam......ali bile su tako iskrene.....ko' da su mi pričale....umjesto nje.....sve ono što mi je......trebala reći...........sjedili smo....pored mora....bacali kamenčiće......šutili smo...plakao sam....ali u sebi....nisam htio...da me vidi.....bilo je užasno...bol je prikrivao...osmjeh...kojeg nisam ispuštao........vidio ju je on......nije nam se približavao....poludio je....ali mi smo i dalje sjedili uz more.....teklo je vino....u meni..kasnije i rakija.....rekoh joj da je..volim..bez obzira na njega...........mislio sam da to..nije..shvatila ozbiljno.....sve dok me sutradan..nije..pitala..sjećam li se..šta sam joj šapnuo**.......možda se varam...pomislih kako imam šanse.......ipak je sve..više..i više.. i još više boljelo............sretoh neke frendice.....pomislih.....da im se prepustim......al' njene oči..njeno lice..bili su mi pred očima......nisam to mogao....bila je jača od sve moje boli.......i želje za nečim drugim.....mala utjeha skrivala se......na dnu čaše.....ali bila je slaba......naspram Njoj..........kasnije vidjeh da joj.....ne ide s "nekim slađim"........pomalo mi je bilo drago.....pomislih da možda ....imam sad veće šanse.......ali u drugu ruku........bilo mi je žao....nje.....zašto da nijedno od nas ne uživa?......ja nisam mogao.......ali ona..je možda..imala..šanse...............poželjeh da me opet......prebiju..al' da traje duže....da me pošteno razbiju.....da me slome......da ne boli samo..u srcu............ali želja se nije ispunila.......otišao je on....pomislih da je sad sve na meni.......moram naći negdje.....hrabrosti.....i pokušati............posrećilo mi se......iako je trajao kratko.....taj poljubac neću zaboraviti....kao ni onaj od prošle godine......imao sam osjećaj....ko da sam....u raju...ali s njom.....................................jedne večeri prije plakala je.....upitah je zašto.....rekla je da joj se.....jednostavno nakupilo.......pa čak i zbog....nas dvoje....bili smo tako blizu.......a tako daleko...sve ovo ne bih....napisao....da mi jedna Njoj vrlo bliska osoba...............nešto nije rekla.....nešto što je.......zapravo sve....na neki način......sve u meni promijenilo....shvatio sam.....da su moja mišljenja....bila pogrešna.....da sam bio u krivu.....pokajao sam se...al' bilo mi je kasno....svaka čast....ta osoba mi je najviše...otvorila oči.....čuo sam nešto čemu se.....nisam nadao........vratila me na pravi..put......ipak greške su možda.....opravdane......al' ožiljci su ostali........možda ipak ima nade za nas dvoje.....nije sve izgubljeno......najviše me pokopaše.....one laži.....na tuđima blogovima...i komentari.....život koliko god da je lijep, toliko je i okrutan........na rastanku dobih..još dvije puse..kratke ali slatke..za pamćenje........rekoh joj da će mi faliti....zagrlih je...nisam ju htio ispustiti........ali morala je poći..htjedoh zaplakati...ali suze nisu...htjele...teći........ostala mi samo njena.....slika....u glavi...u mob-u...u kompu.....njen parfem......njene oči........posebice njen osmjeh..........................
.......sad kad ste pročitali...............nemojte me žaliti.............bit' će bolje............možda se boljem......nisam ni trebao.............nadati.................mislim da i ona sada zna.......da kod mene ipak nema predaje......................
*-Katarini Kašnar
**-"...volim te bez obzira na njega i svu ovu situaciju......"
Post je objavljen 03.09.2007. u 14:01 sati.