"Zijev...", zijevala sam, odlazeći van iz knjižnice. Malo sam se predugo zadržala čitajući o Višesokovnom napitku i pišući zadaću. Išla sam prema Gryffindorskoj društvenoj prostoriji, kad sam onda čula jedan duboki, no istovremeno i nježan glas.
"Ej, jesi možda vidjela Ricka?" upitao me George.
George! Upravo gledam u oči Georgea. Zapravo više ne gledam, jer sam iz nekog glupog razloga pognula glavu dolje. Daaj Ramona pa ne gledaš u oči bazilisku.
"Nemam pojma!" nervozno sam odgovorila i krenula dalje. No uspjela sam ga čuti kako je promrmljao "thanks". Ovo je bilo jako glupo i neljubazno. Kao da sam se pretrgla od razmišljanja gdje je Rick. Onda sam se krenula i vidjela da sam morala proći pokraj Ricka jer je tamo stajao. A nije tek sad došao. Najradije bih počela lupati glavom o zid, zbog ove zbrke u sebi. Ah, dramatiziram!
I zašto stojim na sredini hodnika i buljim u prazno?
***
Došla sam u Društvenu prostoriju i našla Taru, Bellu i Morgan. Tara je "maltretirala" Morgan zašto kad je već metamorfomagus ne izvodi ništa sa svojim izgledom. Za Taru sam 100 % sigurna da bi vjerojatno svaki dan nešto izvodila.
Za vrijeme njihovog raspravljanja, ja sam se "zavalila" u naslonjač i pričala sa Isabellom.
"Znaš da je prekosutra utakmica u metloboju?" upitala me.
"Ne, tko igra?" upitala sam.
"Rawenclavi i Gryffindori."
"Super. Hmm, kako ćemo sad za Geenu navijati?"
"Mislim da to nije jedini razlog zašto nećeš za Gyffindore navijati?"
"Na što ciljaš?" ja ponekad sporo kopčam.
"Dugo ti treba! Pa na Georgea mislim."
Nisam mogla sakriti zadovoljstvo što ću ga gledati kako na metli juri zrakom i bori se. No onda sam se sjetila današnje neljubaznosti.
"Ramona! Okreni se!" rekla mi je tiho Bella.
Okrenula sam se i vidjela da su George i Rick došli u prostoriju. Jao!
Tara me pogledala i počela se cerekati, a Morgan nas je sumnjivo pogledala.
"Jel' ti nešto mjerkaš Georgea? Sviđa ti se?" upitala me s nekakvim čudnim tonom. Vragolasto se smijala.
Pocrvenjela sam. Pocrvenjela sam kao paprika. Ajme kako mi je bilo vruće.
"N-nee!" odgovorila sam.
A Morgan mi je rekla: "Ne moraš skrivati Tara mi je rekla!"
"Tara, priznala si joj?" zaurlala sam. A Tara se nije niti snašla, samo je zbunjeno odgovorila "pa nisam".
Morgan se smijala. Tara joj nije ništa priznala, nego je to bio trik da joj ja sama priznam. Argh! Trebala je u Ravenclawe!
"Haha! Ja imam oko sokolovo, kao moj patronus. Što misliš zašto mi je patronus sokol.?"
Meni to nije bilo duhovito!
"George, dođeš malo?" pozvala ga je.
A ja sam kao majmun skočila na naslonjač počela tiho cviliti: "Pa što radiš?"
"Što si mi danas govorio o Aritmanciji?", upitala ga je. Laknulo mi je.
"Joj da. Dobio sam kaznu jer smo se ja i Slytherinac danas na metloboju zakačili. Dobio sam neke zadatke iz Aritmancije a nikad je nisam pohađao. Ništa posebno samo moram nešto napisati i riješiti, inače će Gryffindor izgubiti neke bodove. A nebi htio da ostali ispaštaju zbog mene i da lišim naš dom nek bodove.", izveo je monolog. Bilo je lijepo slušati ga.
"Eh, ja ti ne stignem baš! Moram i ja učiti nešto iz Aritmancije i Drevnih runa. Ali Ramoni ide Aritmancija!"
Zagrcnula sam se. Opet sam pocrvenjela, sad kao crvena boja na Gryffindorskom grbu.
"Evo, sutra si slobodna zar ne? Sad si napisala u knjižnici sve moguće zadaće koje imaš ovaj tjedan, a sutra se još uvijek ne moraš ništa posebno pripremati, nema nikakvih testova u blizini. Zar ne?" izrecitirala je Morgan. Tara i Bella potvrdile su sve njene riječi.
"Može, onda?" zagonetno me pogledao George.
"Pa, paa...da, valjda. Jedino ako....(nisam mogla baš ništa smisliti, jer sam stvarno bila slobodna)....ok."
"Može sutra u 14 sati?" pitao je.
"Da, može. U knjižnici." tiho sam izustila.
Prostrijelila sam Morgan jednim vrlooo ljutim pogledom. Zaprijetila sam joj Avada Kedavrom, Cruciusom, Imperiusom, no ona mi se samo nasmijala u facu.
Već je bilo kasno. Krenula sam s Tarom i Bellom prema spavaonici. Tari nije bilo jasno kako se ne veselim što ću sutra biti sama s Georgeom. Zaključila je: "Morgan je metamorfomagus i uopće to ne koristi, ti se ne veseliš druženju s voljenom osobom, pa ljudi....." Tako je Tara otišla spavati razmišljajući što je ljudima danas, a ja kako će biti sutra.
Zijev....
Post je objavljen 03.09.2007. u 12:55 sati.