Krenuo sam kući. U glavi mi je stalno bila ona Danijelova rečenica:»…i napravi od tebe zvezdu.»Ne mogu opisati koliko sam bijo srećan. Skoro sam zaplakao. Celog života se trudim i u najvažnijem trenutku ja pronađem svoju sreću. Hvala ti Periću!
Ušao sam u kuću i sa vrata zagrlio Anu koja je taman prevrtala palačinku.
-Marko jesi ti normalan. Valjda imadeš veoma dobar razlog da sam ja morala ispustiti moje jelo.
Ana je moja sestra. Ljepota od đevojke. Veoma je inteligentna i znala mi je puno puta pomoći kad su đevojke bile u pitanju. Ona je moja čista suprotnost. Ja sam sramežljiva i emotivna osoba, a ona priča sa svakim dečkom kojim stigne. Čak mi se smijala kad sam plakao kad su Romeo i Julia umrli.
Opet sam ju zagrlio i rekao:»Seko u bendu sam i to kao vokal.»
Ona je vrisnula, ostavila tavu i čvrsto me zagrlila. Mislio sam da će mi vrat slomit koliki je bijo snažan.
-Ma bravo šampione. Čekaj da mama i tata to čuju. Pričaj mi sve.-reče i uzme čašu vode.
-Došao sam danas na nastavu i raska nam je rekla da je došo sin kompozitora Perića i da sastavlja svoj bend i ja sam otišao.
Tada sam joj rekao i kako je Danijel došao i kako smo zajedno otpjevali pjesmu i ko je sve u našem bendu….
Bila je zadivljena. Ona je živela samnom taj san. Stalno sam joj dosađivao kupnjom moje Tare(gitara) kojom sam stalno skladao pesme,a ona ih davala svom dragom isto muzičaru.Jednom mi je čak sredila da pevam u nekoj kavanici,ali ništa od toga jer sam ja imao prelom desne noge. Tako je to kad imaš 16.
Otišao sam pod tuš i kad sam izlazio čuo sam mamu da ulazi.
Obukao sam se,otišao u kuhinju i gledao mamu i Anu. Po Aninom licu sam vidijo da ništa nije rekla. Uzeo sam jabuku i otišao u dnevnu. Ana je došla zamnom
-Ja ili ti?-upita me
-Ma ti, ja ću samo osluškivati-
Ana se vratila u kuhinju i nešto rekla mami.Nastala je tišina,a onda:
-Marko sine, pa čestitam. Sad mi nećeš više kukati tu za instrumentima-nasmešila mi se i poljubila me.
-Sad žurim. .Jedan moj student ima prezentaciju Metamorfo…..ma vas to ne zanima. Idem ja i još jednom čestitam.-reče i izađe kroz vrata.
Bijo je petak i 3 poslepodne.Nisam imao mira.Morao sam negde otići.Prošlo je sa vremena odkada je mama otišla,a i Ana je morala u kupovinu da dečkom.
Otišao sam van.Dan je bijo predivan. Sunce je sjalo i ptičice su cvrkutale.Pitam se kako mogu razmišljati kao malo dete.Sada mi te stvari padaju na pamet.Primetio sam decu u peščaniku,ptice i dan i to kao nikad prije.Verovatno zato što sam imao moju ljubav-muziku.Verovatno sam se zato potrudio da primetim sve to.
Svratio sam do Bojane, moje drugarice iz razreda i ispričao joj sve.Ona je isto kao i drugi bila srećna,a čini mi se da je ona pomalo bila i zaljubljena u mene.Ja se bar tako nadam. Ona se meni sviđala još od prvog razreda, ali nisam znao kako joj to reći.
-Marko ko je sve s tobom u bendu,-upita me nenadano
-A, Danijel Alibabić sa druge godine,Branko,Bojan i Gaga,njih znaš-rekoh joj
-Pa to je divno, moramo ići proslaviti. Pozovi dečke i idemo u piceriju «Srce»
-Joj ne znam,ako tamo odemo svi će znati,jer ćeš im ti reći,a to ne želim.Želim sve polako.-rekoh joj
-Ma bleso, neću nikome reći,idemo samo na tu picu-reče mi i poljubi me u obraz.
Poslije se odmakla,pocrvenjela i rekla:»oprosti,ne znam šta mi je bilo,neću više, zaboravi to …..Počela se izvinjavati.
-Bojana,ne izvinjavaj se i dođi vamo.-rekoh joj i pokazah joj mesto pored sebe.
-Bojana-počeo sam pričati-ti se meni sviđaš od prvog razreda srednje i sada si me ti ovim poljupcem potaknula da ti ovo kažem.-zastao sam
Ona je spustila glavu.
-Ja bi te sad poljubijo,ali ne želim ispasti budala.Ne znam da li ti se sviđam zbog mene ili zato što sada imam bend.
Zašto sam to rekao?Koji sam idiot.Sad ju mogu izgubiti zauvjek.Znao sam da je Bojana bila jako uvredljiva i očekivao sam da će planuti zboga ovoga.Odjednom reče:»Stvarno si idiot.Ali nema veze potrudiću se da te osvojim»....
Post je objavljen 01.09.2007. u 14:18 sati.