Krenuo sam pisati ovaj post u rano prijepodne, ali me nešto spriječilo... OK, OK, budimo iskreni: baš mi se i nije dalo... eto... Radije sam nastavio pisati komentare i čitati postove mnogobrojnih dragih ljudi na koje sam naletio... ni sam ne znam kako... Pa ipak, u ovih tjedan dana skupilo vas se već 15-ak koje redovito čitam... i veselim se vašim riječima... u njima nalazim zadovoljstvo... prepoznajem se... smijem se i patim... suosjećam s vama i veselim se... zajedno s vama :))
Čudno je sve to... do prije tjedan dana nisam mario za blogove... ne mogu ni reći da sam (do tada) pročitao ijedan... Zašto? Ne znam... Kada su se kod nas pojavili blogovi, nekako nisam išao za tim... nakon toga je neko izvjesno vrijeme blogiranje bilo svojevrsna pomodna, fancy kategorija... a to me definitivno ne zanima...
I tako... vjerojatno sam čekao da dođe ono 'pravo vrijeme', kada se svi komadići puzzla slože na pravo mjesto i preostane samo još jedan... E, toga sam jednoga prilično dugo držao u ruci... i nisam ga želio spustiti, dati mu mir, dati mu njegovo zasluženo mjesto... Periculum in mora?!? Neee... upravo suprotno... Postoji jedna prekrasna sicilijanska poslovica koja kaže: ' La vendetta e' un piatto che va servito freddo.' Upravo tako… posljednih godinu dana mnogo sam razmišljao o tome… Nekoć bih prije poludio (pa čak i doslovno!!!) no pričekao da se neka situacija odigra, a kamoli čekati nekoga ili na nešto… niti pod točkom razno...
Promijenio sam se… i to na bolje!!! :)) Sada upravo u čekanju, u zastajkivanju, vidim onu posebnu draž, toliko suprotstavljenu mladalačkoj ishitrenosti… Zrelost… da, možda je to i zrelost… no, u svakom slučaju, to mi pričinjava poseban užitak… Pričekati… zastati... odgoditi… kao što je i čekala Black Mamba :))
(...)
Eto, i sada sam napravio kratki odmak... izašao sam na terasu, zapalio cigaretu...
(...)
Dobro... vratimo se sad na sam početak... na naslov...
Times New Roman... mrzim ga!!! Zašto?
Ništa iracionalno... postoji vrlo jednostavno objašnjenje... ne volim ništa što mi se servira, niti što mi se nameće... smatram da je ono što sam odaberem u svakom slučaju bolje od onoga što bi netko drugi odabrao za mene... pa makar glavom razbio zid... ne volim nikakve nametnute solucije... a niti glazbene kompilacije... ja ću već sam sebi napraviti onakvu komilaciju kakvu ja sam želim...
Zašto??? Zato što sam:
Neprilagođen
Film
Danas sam bacio radio kroz prozor
Razbio se u tisuću komada
Na programu nije bilo ništa za mene
Samo reklame i dileme
Radio ovo je tvoj kraj
Radio baj baj baj
Radio putuj u raj!
Izašao sam iz kuće
Ljudi su se okretali za mnom
Svi su upirali prstom u mene
Ja sam neprilagođen!
Djevojke su daleke
Djevojke su meke
Djevojke su daleko od mene
Ja sam neprilagođen!
Ja sam ooooo!
Neprilagođen ooooo!
Ja sam oo, ja sam ja!
Jedan dva…
Danas sam bacio radio kroz prozor
Razbio se u tisuću komada
Na programu ništa za mene
Samo reklame i dileme
Radio ovo je tvoj kraj
Radio baj baj baj
Radio ja sam ostao isti!
Ja sam neprilagođen!
Ja sam ooooo!
Neprilagođen ooooo!
Ja sam oo, ja sam ja!
Pa da, to sam ja
***
Neprilagođen!!! ... pa baš i jesam!!! :))
Post je objavljen 01.09.2007. u 02:21 sati.