Marketing
DALA SAM I DAT ĆU – I SINOĆ SAM I SAD ĆU – II. DIO
© Bobo
Šta će meni cura garava,
kad se meni plava dopala.
U plave su oči anđelske,
u garave oči đavolske.
Plave oči stid pa kažu,
a garave lažu, pa lažu.
Plave oči bolje šaraju,
a garave uvik varaju..
Svaku analiziranu pjesmu možete poslušati na mp3-playeru desno
Prepotentnoga li Šokca! Šta će njemu cura garava! Nisam do sada tvrdio, ali nisam ni uvjerenja, da su Šokci, bez obzira na sve, bili zadovoljni sa svakom djevojkom. Imaju oni itekako istančan ukus. No taj ukus proradi istom kad se već počme ozbiljno razmišljat o svatovima. Jer od starih je naučio 'vu mudrost:»Ako se ženiš, budi radoznal i gledaj tri koljena unatrag» (Ilija Babić Andrin, «Šokačka burgijanja» str. 100). A do tad to baš i nije tako jako važno. Pogotovo nije uopće važno ako je u pitanju uobičajeni bećarluk, skupljanje iskustva (da broj štima) ili baš njaka prika nužda.
Osim toga smo već rekli, da su garavuše pred ostalima uvijek uživale svojevrsnu prednost a njihova je «boja» u Šokadiji i najzastupljenija. Ali nije to razlog. Inače bi upravo plave predstavljale nekakvu atrakciju, izazov. Jasno da govorimo o vremenu kad su cure kosu brenovale al' nikako farbale.
Ovaj nam sada muškarac (ne znamo radi li se o momku ili oženitom čojku) jasno i glasno daje prednost plavoj, jer ona mu se «dopala». Ajd, nek' mu bude. Da on u nekom drugom kontekstu fali plavušu i da je ne upoređuje s garavušom, možda bi mu i vjerovao, ali ovako? Ja imam dojam da se on priklonio 'voj jer mu ja 'na dala «nogu»! Da! Što se čudite? To što je cura Šokcu dala nogu? Ta dobro je. Toga ima ali zanemarivo malo. Pravom bećaru nijedan nije dala „nogu“! Otkad momak obraća pozornost na to dal je cura lažljiva? Ako ona njemu nije slagala i to «u velikoj stvari», ako ta njena laž nije imala za posljedicu njegov «neuspjeh», ako je dakle ost'o «suva k...ca mokri opanaka», na cidilu, onda ga to sigurno nije smetalo.
On se nikako ne može riješiti «garave». To je više no očito. Zbog čega bi upoređivao: «U plave su oči anđelske, u garave oči đavolske»? Otkad Škac ne voli «đavolske oči»? Otkad su odjednom bolje «anđelske»? Ta uduvik su đavolske oči predstavljale izazov. Kad nisi načisto, kad si pun neizvjesnosti, onda tek raste želja i ona muška stvar. Sjećate li se tvrdnje onoga velikog kurvara.»'Na koja se otima, koja neće odma' dat', drž'ju. I kad tad će dat!» Što on ima od očiju «anđelski» koje ga doduše mogu milo pogledat, kad one ne znaju «varati». To je upravo suprotna situacija ovoj o kojoj govori već citirani švaler. On doslovno kaže: »Kad ja nju prvi put pitam i ona odma oće dat, onda ja neću! Ma ja voljim kad se i ma vlastita žena malo proba izmicat. Istom onda u mene udre vrag.» A ovaj ovo dugo, temeljito životno iskustvo, okreće na glavu?!
Kobojaga «Plave oči stid kažu pa kažu, a garave lažu, pa lažu.» Pa zar ti tražiš «stid»? A otkad to? Otkad si se ti tako popravio? Il možda 'oćeš samo otračit svoje da prođe „vašar“ i da si na miru?
Ma nije nama do toga da te odgovaramo. Mi se samo teb' čudimo. Ta volji ti kog oš, al nemoj onda lagat:» Plave oči bolje šaraju , a garave uvik varaju.» Ma otkad to «plave oči bolje šaraju»? A jesi ti otkrio toplu vodu. Znamo mi točno štaj na stvari: garava te neće, a ti si 'tio, to je u teb' povridilo tvoj šokački ponos, nemoš privatit neuspjeh i onda nam sad oš soljit pamet. Kad si već tako proš'o, znam da ni lako, al onda priznaj, dobro ne moraš baš to kast prid cilim svitom, al eto nama u povjerenju, štaj' i kako pa bilo i prošlo. Pjevaj ti onda plavuši ćućuriš ako ti ona vjeruje. A 'oće! Znaš da ona i 'nako nije nikad imala bogzna kakog momka, jedva čeka. Nek ti bude sretno. I slušaj, nemoj molim te više pripovidat vake gluposti!
Istini za ljubav moram reći , da mi moj prijatelj Mata, znate već Blaćićev, pomalo «prigovara»: »Što ako on nije taki bio? Što ako je zatucani Šokac mislio to štoj i pjevo?”
Ma nemam ja svitu dragi ništa protiv toga da i Šokac volji plave žene. A rašta bi im'o? Ma nek volji 'ko kog' 'oće. Stari su Rimljani (sad sam se sjetio da smo mi Štitarci Bošnjačane zvali “Rimljani”; nemojte me pitati zašto. Ne znam.) dakle oni povijesni Rimljani još davno i davno rekli:”De gustibus non est disputandum!” A to na našem jeziku znači: “O ukusima se ne divani!” Svako ima svoj, a svi su različiti (mislim ukusi). I dobro je da su različiti. Što bi bilo kad bi svi imali isti ukus? Na tom svitu ja neb' voljio življet. Važno je da se volji. Ja govorim samo o onome što je za nas Šokce tipično. Dakle: čast izuzecima! Kod mene iznimke ne potvrđuju pravilo. A budući je sam tekst pjesme dosta skroman, ne nudi nikakvu “okolinu” u kojoj se radnja odvija, moram je ja “stvorit”. E sada ona može biti vaka može bit naka. Ja sam se odlučio za vaku. A čitatelji, ako im se ova ne sviđa, neka sebi naprve drugu, ljepšu, njihovu. Ta “živimo u slobodi djece Božje”. Ovje nikada ne možemo pogriješiti. Važno je da je duša zadovoljna.
A moram reći i ovo: ovo “zatucani” Šokac nije moja riječ. Ja Šokce nikada ne bih nazvao “zatucanima” jer ih previše volim. A kog se voli tog se ne vriđa!
Post je objavljen 07.09.2007. u 00:05 sati.