Prije svega htjela bih ti zahvaliti(znas na cemu)...Opet su me posjetili,i opet u paru...I bilo je jos toga,znas i sam...
Zelim zahvaliti mojim dragim prijateljima,Miji koja je isla gore samnom,i trpila moje suze,tugu,bol,i zahvaliti joj na iskrenom prijateljstvu...Osim njoj,svim ovim deckima gore,mislila sam da im nije toliko stalo do mene,ali evo-bili su uz mene,i razveseljavali me...I malenoj Anamarijici...I cestitam na bracotu...
Sjecam se davno kad su moji isli kupiti kucu,jos dok su bili skupa,pa si i ti isao...Ful sam te tlacila oko toga...Doduse,i nije tako davno,ali meni se cini ono-miljama daleko...Kako mi je bilo uzasno tamo,ali sam mislila-ajde,nova kuca,bit ce fora..Ali onda sam tako mrzila dolaziti tamo...
I znas-bila sam taaaaaako tuzna,i u takvom grcu,jer sam bila razocarana i tako nesretna kad sam cula neke stvari od neke osobe,ali onda sam malo pomislila-zasto bih samo sebe zivcirala,ja imam svoje uspomene,imas i ti,nadam se,znam koliko si mi pomogao,od onda kad mi je Fabi poginuo nadalje...Ne trebam nikoga osim Mije,glazbe,uspomena...A ako mi netko misli samo otezavati,neka ide od mene...Jer te price me samo jos vise bole,pogotovo sto imam te predivne uspomene...
Tesko je ovo samo po sebi,a onakve stvari samo otezavaju...
Evo,sada sam kod mame,u Ri sam...Na neodredjeno...Dok mi ne dosadi..
Ali evo,javljam ti se sada na kratko,sada idemo van ja i Mia(da,ona je kod mene)...Onako-mozak na pasu baciti,gledati more,i razmisljati...Pa idemo u slavnu Big Rock Mammu,ako to uopce radi...
Toliko toga ti zelim pricati,ali nemam sada snage...
Ne ljuti se,ali nemam snage sada...Ma znas i sam da cu pisati...
Hah,pravi antibloger(to je za djecu,mislim,uzas,kako to netko moze pisati-do jucer. A vidi me sad)
Post je objavljen 27.08.2007. u 21:18 sati.