Marketing
Ljudi moji koji užitak...
Probudim se ujutro, i u hipu se nađem na nogama.
Idem na ribolov...konačno...
Šnajderica mi skuha nesicu, i još stavi dvije u termosicu.
Da imam za ribolov.
Pita me jesi li sve uzeo? Nemoj nešto zaboraviti.
Zaboravio sam ti dati pusu...i poljubim je...namignem joj,
i odem u auto.
Put do Fuke je brzo prošao.Stao sam samo usput u pekarni,
kupiti kruha za sebe i za ribe.
Pripremio sam si mjesto,rasporedio pribor, zabacio, i
ugodno se zavalio u stolac.
Ptice i žabe radile su onaj poseban ugođaj zbog kojeg
volim ribolov. Taj mir i tu opuštenost uz vodu, morate probati.
Barem jednom u životu.
Natoćim si šalicu kave, i uživam. Krajičkom oka pratim
pribor, nebi li se signalizator podigao i nagovjestio griz.
Zadnjim srkom nesice, signalizator se podigao.
Piskutavi zvuk alarma i bljeskanje žaruljice, potvrdile su da
se radi o pravom grizu. Zatežem naglo i osjetim već na štapu,
da se radi o velikoj ribi. Borim se s njom, jaka je, ali nisam
ni ja slab. Pokušava zadnju mogučnost. Pliva prema meni,
i namjerava u zadnji tren skrenuti u desno.
Nebi li se nekako otkačila ili strgala flaks.
Naravno spreman sam i u odlučujućem trenutku otpuštam rolu,
i njena borba prestaje. Slomio sam je. Duhom i snagom.
Izvukao sam divnog šarana od oko 20 kilograma.
Izvadio sam fotić i poslikao ga, a zatim ga pustio nazad
u vodu. Neka ide, neka još nekoga razveseli.
Vratim pribor nazad u vodu, i zadovoljan sjedim i gledam
slike, iz fotoaparata. Velik je, nema što...
Već je prošlo podne, i izvadim iz torbe, hranu što sam je
ponio za ručak. Standarno...kruh, špek, jeger, luk, i flaša
ledenog čaja. Pomalo rezuckam, i dalje pratim štapove.
Kad sam počeo spremati ostatke hrane u torbu, signalizator
ponovno zapišti. Ponovo povlačim snažno i osjećam ribu
na udici. Ova je izgleda još i veća.
Borim se pola sata s njom, i na kraju izvlačim amura od
oko 25 kilograma. Ista procedura. Slikanje za uspomenu,i
vraćanje ribe nazad u jezero.
Zadovoljan, razmišljam da idem kući. Bilo je dosta za danas.
Sretan i zadovoljan, spremam stvari i idem kući.
Putem sretnem kuma i pokazujem mu slike. Smije mi se.
Ne vjeruje. Kaže da je fotomontaža.
Doma mi djeca pomognu odnijeti pribor i torbe na tavan
(tamo držim pribor, jer gore imam mjesta k'o u priči? , a
Šnajderica pristavlja stol. Ispekla je jagnječe kotlete,
pomfrit, i napravila zelenu salatu. Juha je bila ona iz vrečice.
Sit, popijem čašu vina. Svog. Ružice s brajde.
Večer je i idemo leći. Šnajderica me gleda i u očima vidim
o čemu razmišlja. Smješim joj se, poljubim je i kažem joj...
Idem se istuširati, a ti lezi i pričekaj me.
Kad sam se istuširao, popijem još jednu čašu vina, i legnem
kraj svoje Šnajderice. Njena ruka već me traži i ja sklapam oći,
uživam, i razmišljam dali da joj kažem da je ovo samo zadatak
''moj idealan dan'', ili ne?
Bistro vam bilo...
Post je objavljen 30.08.2007. u 14:08 sati.