danas je sve bilo ok.....bila sam sretna i bilo mi je zabavno kao da sam ustala na desnu nogu... sve dok mi jedan događaj nije pokvario ostatak večeri...prolazim ja tak gradom i vidim nekog na biciklu.....ja se zablejala i eto vidiš adia kak prolazi...gledam u njega i čekam da neš kaže...pogledao me, okrenuo glavu i samo prošao kao da me ne pozna, kao da ne postojim.....rsplakala sam se i nisam znala šta bi sama sa sobom...frendice su me tješile i rekle da je stvarno kreten ako ne vidi koliko ga volim i ne prihvaća moju ljubav....napisala sam mu poruku na koju mi naravno nije odgovorio (a ima novaca na računu...) !!!
kasnije dođem doma i susjed mi kaže da je pričo s njim....pitam šta i kaže on da je reko da ne želi imat posla samnom jer sam ga izvrijeđala, psovala mu i derala se na njega...pukla sam i preplavile su me jebene emocije...scijelu večer se pokušavam sjetit kad sam to napravila da mu se ispričam, al stvarno ne znam o čem je riječ....neki dan me htio pogodit mobitelom (i je) i ja sam mu rekla samo naprijed , tvoj je a ne moj....svoj mob uništavaš i kasnije sam mu poslala da mu je to prvi i zadnji put da me udario i iskaljivao se na meni....možda je to to.....ma ne znam ni sama šta mislim....znam samo da mi užasno fali i da sam prazna otkad se ne družimo...i znam da se uskoro seli i da nemam puno vremena da sve vratim na staro.....neznam što više trebam napravit.....otvorila sam blog za njega....ako umrem oće to bit dovoljno???čak razmišljam da nazovem emisiju "vjeruj u ljubav"....
rekla sam si :ako nemam njega, nemam ni razlog živjet jer on mi je sve...
adi molim te ak čitaš ovo javi se.....volim te...pussa.....
EVO JEDNA PJESMA ZA TEBE:
Post je objavljen 27.08.2007. u 11:45 sati.