evo sjedim sama u praznoj sobi i razmišljam o njemu!! suze mi naviru na oči kad se sjetim da sam pogriješila...pa sam odlučila otvorit ovaj blog...
odlučila sam sve svoje osječaje prenjet na ovu stranicu koja mi se prikazuje na ekranu....netko bi rekao da je ovo javna sramota,ali meni ne...adi-a me nikad nije bilo sram i neće....želim da, kad me već ne želi slušat, barem pročita ovo i više shvati da ne mogu živjet bez njega...pa evo...adi i ja družimo se već godinu i mjesec dana, ali ovo ljeto smo se posebno zbližili....znala sam sve o njemu i on sve o meni....sve moje tajne su bile i njegove,a sve njegove i moje...voljela sam provodit vrijeme s njim...volim i sada ali više nemam priliku za to jer smo se užasno udaljili...neznam iz kojeg razloga, ali nešto nije u redu...postao je totalno hladan prema meni..napisala sam mu pismo misleći da će mu nešto značit jer smo stvarno puno toga prošli zajedno...bilo je dobro tih 5 min dok ga je čitao,a onda se opet sve pogoršalo i raspalo...srušio mi se svijet kada mi je rekao da se seli u zg kad počne škola...i ne znam kako ću bez njega....rekla sam si:sve je u redu...nije na kraju svijeta nego 1h dalje od mene...a uostalom voli me i ništa se neće promijenit...ne može nas ništa rastavit pa ni ta udaljenost!!! sada ni sama nisam sigurna u svoje riječi..želim ovim blogom pokazat njemu što stvarno osječam i želim da napokon shvati neke stvari...volim te adi!!!
Post je objavljen 27.08.2007. u 11:43 sati.