Marketing
i najboljima se dogodi....
ovako.....
oko 5 sati ujutro vratila sa mora....
No, o doživljajima s mora kasnije...
Sada se najprije moram vratiti u prošlost tj. 12 dana unatrag....
Nedjelja, 5. kolovoz 2007. godine
Sasvim običan dan... Dosadan... Napet....
Svi su bili nadrkani pogotovo moj stari koji mrzi ići na more i spremati stvari.....
Al dobro i to je prošlo....
e sad sranje.... Grozno je i počelo....
Sve tenisice i cipele robu koju inače nosim sve sam stavila kofer koji je već odavno bio u autu kada mi je Pep javila da idemo na Pečnik peči kukuruze....
Plavuša, ostavila sam si kratke hlačice i štiklice..... Ali ni to me nije spriječila da idem sa njima u onu glupu šumetinu....
Budući da kukuruzi još nisu bili zreli, bili smo tamo i grijali se uz vatru....
Bilo je super...
Noć....
Vatra....
Super društvo.....
Samo šta sam se osjećala kao uljez....
Tamo su bili Pep i Škaljac, Semo i Petra(Suva)- parovi.... i ja sama....
Ali svejedno nam je bilo super.....
Iz nekog čudnog razloga Škaljac i Semo su počeli pričati o jednom dečku koji se utopio na Bukovniku prije nekoliko godina.....
Meni je tada kroz glavu prošao Duško.....
Opet sam pomislila na njega.....
Zašto.....
Možda je to bio znak....
Napisala sam post o njemu taj dan....
Nije mi izlazio iz glave....
A sad znam i zašto.....
Čuli smo čudne zvukove koji su dopirali iz šume....
Dečki su zaključili da bi to mogla biti bijesna lisica i onda smo se spremili i krenuli prema autu......
trebali smo odvesti Suvu kući i onda ostali u gradu još na piću......
Sjeli smo u auto.....
ja sam skinula štiklice jer su me noge užasno bolile.....
sjela sam kao indijanac i mi smo krenuli....
Taman smo naletili na Denisa i ja sam trebala ići s njim na motoru do grada.....
Obukla sam cipele i krenula prema van....
No, ipak sam se predomislila i ostala u autu....
jer bi se na motoru smrznula....
Dogovorili smo se da ćemo se naći kod Suvine kuće pa idemo do grada.....
On je otišao jednim putem mi drugim.....
Semo je prčao kako se svaki put stuče s autom kad prepričava neku priču- iskreno nisam ga baš slušala bila sam u svom svijetu....
Izišli smo na glavnu cestu i skrenuli lijevo prema Suvinoj kući....
Jako dobro se sjećam Suvinih riječi: Daj ga propeljaj po ravnici do moje kuće.....
Brže.... Daj gas....
Znala sam da to neće dobro završit.....
Pep i Suva su se rukovale i rekle da su se skupa rodile skupa će i umrijeti....
Pogledala sam kazaljku....
Išli smo 110km/h....
Zavoj....
Cure su se počele smijati, a ja sam počela vrištati....
Samo škripa guma i tupi udarac u zid.....
Ispred sebe sam vidjela dim....
Svi van....
Brzo....
Suva je cijela bila iza mene.....
Lupila je glavom vjerojatno u moju torbicu ili u moje rame koje me užasno bolilo....
Škaljac nas je sve obišao i pitao jesmo li dobro....
Srećom su oni bili vezani pa im nije ništa bilo....
Semi je pojas razderao rame, ali nije jako.....
Pep je natukla nos.....
Krvarila je....
Suva je bradu rasikla....
Došao je Denis....
Semo je Suvu odmah odvezao do bolnice na šivanje....
Pep me samo zagrlila i nije mogla stajati na nogama....
Nisam je mogla pustiti da padne.....
Držala sam je čvrsto....
Rasplakala sam joj se na ramenu i rekla joj da stane uz rub i nasloni se na ogradu....
Zagrlila sam Denisa i počela plakati....
U trenu se skupilo puno ljudi....
Svi su bili oko nas....
Dečki su pomaknuli auto sa ceste....
Nisam znala šta da radim....
Zvala sam Zulu....
Znala sam samo da moramo što prije maknut auto sa ceste.....
Zule je već bio u Županji i nije mogao doći do nas....
Neki dečko se ponudio da nas odveze do bolnice no ja sam odbila i rekla da me odveze do Sitara(prve birtije) da vidim na šta ličim i da operem krv sa sebe....
Rame me užasno bolilo....
Noga još više.... Bila sam puna modrica.....
Noge su mi bile pune krvi, ali ne moje....
Nekim čudom najbolje sam prošla iako sam sjedila na najgorem mjestu u sredini....
Mogla sam izletit, ali nisam lupila sam ramenom....
Sva sreća....
Dečki su mi oko 10 sati u Play off-u stavljali led na nogu da mi splasne oteklina.....
Nekim čudom dobro smo prošli....
Mogli smo proći i puno puno gore....
Lagala sam starcima za plavice i oni su popušili....
Sve me je bolilo, ali ne toliko koliko me je bolilo to što sam otišla daleko od njih.....
Što sam otišla na more....
Al, jebi ga....
sva sreća da je to tako prošlo....
Moglo je bit i gore....
Tko zna šta bi se dogodilo da nije došao Denis i da se ja nisam obula i normalno sjela, nego da sam ostala tako sjedit kao indijanac....
Nikad to neću saznati....
A i ne želim saznati.....
Sad mi je jasno zašto sam taj dan mislila na Duška.....
Nije me strah umrijeti.....
Već sam se pokušala ubiti, a i taj dan dok su moji bili u Konzumu ja sam pripremila hrpu tableta u slučaju da mi dođe da se ubijem....
Da se otrujem i zaspim zauvijek....
No, nisam....
Morala sam ostati sabrana radi drugih...
Nije me strah voziti se u autu....
Sve je to za ljude....
I najiskusnijima se dogodi nesreća...
Pa šta...
Svi ćemo kad tad umrijeti.....
Post je objavljen 26.08.2007. u 08:52 sati.