...Tokom proteklih godina cesto sam se pitao zasto su hronicari i"istrazivaci"jurili samo za knjizevnim autorom VOJKA I SAVLA,da bi obicno zakljucivali da ta tajna jos uvek nije otkrivena.Ne potcenjujuci znacaj takve radoznalosti-
a sve je u stvari ipak otkriveno-meni je uvek smetala jednostranost i novinarska pristrasnost u opisivanju ovog rasomonskog slucaja.Iako je vise puta dokazano i na osnovu dokumentarne gradje objavljeno da je VOJKO I SAVLE
stvoren i verovatno potpisan u Gradskom komitetu i da je odatle dostavljen POLITICI,te cinjenice su uglavnom zaobilazene a politicki funkcioneri umesani u taj slucaj su amestirani.Ali zato se inzistiralo na mojoj odgovornosti i odgovornosti POLITIKE,iako je takodje do detalja istrazeno i objavljeno kako je POLITIKA zloupotrebljena.
Tvrdnje da sam ja kao glavni urednik menjao misljenje o autoru i autorstvu ovog pamfleta vise govore o necijoj zlobi
a ne razumevanju.Neki nikako nisu hteli da prihvate cinjenicu da sam ja bio prinudjen da govorim samo ono sto je i meni kao i drugima bilo"servirano".A kad sam najzad obelodanio pretnje i pritiske visokih partijskih i drzavnih funkcionera,onda mi je od tih istih kriticara zamereno zasto sam tako dugo cutao.Tako sam opet"tema"bio ja,a ne politicari koji su stvorili taj prljavi slucaj.
Ako je,kao sto su neki novinari pisali,pamflet VOJKO I SAVLE bio sunovrat novinarstva,jos vise bi se moglo tvrditi da je to bio sunovrat politike i pobeda licemerja.I dan-danas su tvorci VOJKA I SAVLA pod nekom vrstom zastite.Za glavne krivce se i dalje proglasavaju oni koji su prevareni.Cak je i akademik Gojko Nikolis u svom otvorenom pismu meni napisao da sam ja pravni a ne pravi autor pamfleta,zamerajuci mi sto necu da otkrijem prave autore.Ja sam otkrio ono sto sam znao.Mojim kriticarima to nije bilo dovoljno...
Ovaj pamflet je na prijavnicu palate POLITIKA,u velikoj koverti poslao Radmilo Kljajic,izvrsni sekretar Gradskog
komiteta Saveza komunista Beograda.Kljajic je pre odlaska na pomenutu funkciju bio novinar POLITIKE,a kasnije se opet vratio u istu redakciju.
Pre nego sto je ovaj koverat stigao u POLITIKU,telefonom su mi se,u intervalu od desetak minuta,javili Ivan Stambolic,predsednik Predsednistva SR Srbije i Dragisa Pavlovic,predsednik Gradskog komiteta.Kratko su me obavestili da ce Kljajic doneti ili poslati jednu kozeriju,uz napomenu,koju su naglasili i jedan i drugi,da je to"vazan tekst".To je trebalo da znaci da ovi visoki funkcioneri traze da se taj"tekst"sto pre pojavi.
Ovakvim"najavama"nisam bio iznenadjen.U tom vremenu bilo je uobicajeno da me mnoge politicke licnosti,medju njima i visoki funkcioneri,prethodno obaveste da ce poslati neki svoj"govor",uz obaveznu molbu da se objavi sto opsirnije i sto pre.Ovog puta u pitanju je bilo nesto drugo ali ipak ne tako neobicno.Naime,i prosle jeseni su me Stambolic i Pavlovic takodje zvali telefonom da bi me obavestili da ce Radmilo Kljajic doneti svoj clanak protiv Tomislava Marcinka,politickog funkcionera iz Novog Sada.Taj veoma polemican tekst POLITIKA je objavila pod naslovom koji su dali autor ili autori-MALI PRST VELIKE PESNICE.Kljajic je,dakle,uvek dolazio sa"preporukom",koju su moje kolege,kasnije me optuzujuci,nazivali"uredjivanjem sa strane",pa su tako govorili cak i oni koji su te clanke"preporucivali".
Bio je petak 16.januara posle podne.Kad su me Stambolic i Pavlovic obavestili da je rec o kozeriji bilo mi je,
priznajem,ovog puta neobicno da takvo nesto cujem od poznatih politicara.Ali bez mnogo razmisljanja,uz to i dosta umoran posle jednog burnog sastanka,rekao sam sekretarici,koja mi je pokazala veliki koverat,da ga posalje u redakciju nedeljnog broja POLITIKE.Sugerisao sam da pre toga tekst eventualno pogleda i proceni neko od urednika iz kulturnog ili feljtonskog sektora.Kasnije sam saznao da je koverat predat uredniku kulturne rubrike Milenku Matickom,a ovaj ga je poslao uredniku nedeljnog broja POLITIKE Aleksandru Prlji.TO JE BILO SVE STO SAM URADIO I ZNAO TOG POPODNEVA,U PETAK.U NEDELJU,DVA DANA KASNIJE,KAO I STOTINE HILJADA CITALACA I JA SAM VIDEO KAKAV SE"VAZAN TEKST"NALAZIO U KOVERTI KOJA JE OD KLJAJICA STIGLA NA PRIJAVNICU POLITIKE.
Od tog dana u POLITICI,oko nje,medju citaocima i u medijima,pocelo je veliko talasanje i moje dugotrajno iskusenje.Da nije bilo nonsalantnog previda,slicnog psiholoskoj sekundi u voznji i da,osim toga,nije bilo sindroma jednopartijske inercije,ne bi bio objavljen pamflet koji je proglasen za paradigmu politickog nemorala i POLITIKINOG posrtanja.I vise od toga.Mogucno je da ce ta afera posle sredjivanja-sada se vec moze reci-istorijske gradje,
POSTATI PREMISA NA KOJOJ JE TESTIRAN VELIKI POLITICKI SUKOB U SRBIJI KRAJEM OSAMDESETIH GODINA,SUKOB IZMEDJU IVANA STAMBOLICA I SLOBODANA MILOSEVICA.EPILOG JE BILA OSMA SEDNICA.
Dramaturgija dogadjaja je ispunjena prizorima,slikama i cinovima koji se indukuju sukcesivno i zakonito,ali fatalno.
Svi koji su o pamfletu VOJKO I SAVLE pisali,a napisano je ko zna koliko stranica,uzimaju ga sa manje ili vise argumenata,sa manje ili vise istine i istrazivanja uzroka i posledica,kao PRELOMNI TRENUTAK.Po jednima,ta afera je sunovrat novinarske profesije.Po drugima,sunovrat politike i politicara.Ja mislim da je rec o zloupotrebama elite vlasti u politickim obracunima.Za te zloupotrebe upotrebljeni su tajna policija i list POLITIKA.Nema neduznih i nevinih.To,naravno,vazi i za POLITIKU,svejedno sto je (zlo)upotrebljena.To vazi i za mene,jer sam tada bio njen glavni urednik...
(Zivorad-Zika Minovic-"GOJKO I PAVLE,ISTORIJA IZVESNIH I NEOCEKIVANIH UZROKA OSME SEDNICE")
Post je objavljen 24.08.2007. u 14:06 sati.