Od kad znan za sebe stariji su mi govorili: "Završi mala skule. Kad budeš imala diplomu u ruke niko te neće zajebavat..." Gledajuć kako se muče starci da bi ja namakla to bokun papira za obrisat gujicu vidila san da će moj životni put bit totalno drugačiji i materijalno bogatiji...
Ka svako pripametno žensko slušala san starije više da udovoljin brižnim roditeljima i da drugi imaju šta o meni lipoga reč. ne shvaćajuć kako uzrečica: „Znanje je moć!“ mogu bit kavezi duha i tila. Fala Bogu na onoj skromnoj: „Krhko je znanje“.
Sad je doša red na mene da gojin moga jedinca po onome šta mi je u kost usađeno. Po cile božje dane driblan priko svojih usta malome:„Ostav´ se mali baluna i ufat´ se knjige!“ Masa obrazovanog mladog svita ne može nać posal. Do iza tridesete žividu s materon i ćaćon i u njih žicaju 6 kuna za ujutro popit kafu i maknut se iz tisnega stana. Pa me bistro, na mater, moje dite pita:
„Mama, je li to neki vic?“
Post je objavljen 23.08.2007. u 14:09 sati.