Marketing
I without you
Yellow Glitter Tweety Bird Glitters
O Bože evo ja opet u bedu, uglavnom prije prije toćno godinu dana sam upoznala dečka na plaži koji mi se činio onako sladak i dobar. Moja prijateljica ga je upitala ej odakle si ti on je rekao iz Nizozemske. Ja i ona prvo nismo vjerovale da neko može priječi tako dalek put da bi došao u vako jadno mjesto poput Trogira. Uglavnom kad smo shvatile da je ovdje došao jer trenira judo sve nam je bilo jasno. I tako smo se mi upoznali dao mi je ruku i rekao ja sam Bruno prvo sto mi je proslo kroz glavu kako ljepo ime, kako ljep dečko, isuse jel ja to sanjam. Nažalost svaki dan je morao negdje iči tako nikala nije dolazio na plažu pa sam bila malo tužna zbog toga ali nije mi smetalo jer sam znala da če doci navečer.Zapravo tko zna možda nije nigdje ni išao možda me se htio samo otarasiti, riješiti ali nema veze.On i njegov cjeli klub je tu stao oko 3-4 dana nisam sigurna.Jednom smo se poljubili i to je bilo to a nakon toga mi je rekao da to nije to i da bi mogli ostati prijatelji.Na to sam pristala iako sam ga jako puno voljela pa sam i na to pristala jer sam razmišljala bolje ovako prijatelji nego da se skroz raziđemo i da se nikako nečujemo.Došao je i zadnji dan taj dan je morao doma vrijeme je naravno bilo ružno, oblačno, i padala je prokleta kiša malo smo se šetali a onda kada je okrenila kiša ja sam morala doma. Bila sam tako tužna jer sam znala da je to zadnji dan da ga vidim odnosno zadnja skunda da ga gledam imala sam toliko toga reči njemu ali nisam samo sam rekla bog i vidimo se i svatko je otišao na svoju stranu bez nekog posebnog oprostaja koda se opet sutra vidimo ali nije bilo tako.On je otišao a ja sam ga još dugo voljela i mislila na njega a znala sam da je on mene odmah zaboravio.Kad mu je bio rođendan čestitala sam mu preko poruke pisalo je: Sretan rođendan želi ti Matea. Više se ni ne sječam uglavnom tako nekako.Itako je prošao božić, uskrs sve čestitke sam ja prva poslala. I tako je prosla cjela godina dana koja je za mene trajala kao cjela vjećnost.Imala sam druge dečke s kojima sam bila u vezi ali nikada nisam mogla popuniti tu prazninu koja je čekala samo Bruna.On je za mene bio savršen možda i nebi za njim toliko patila da je duže ostao ovdje na moru.Itako je došlo ljeto ponovno moja destinacija kamp.Cjeli početak 6 mj pa sve tamo negdje do sredine 7 mj ja sam bila nekako neraspoložena na toj jadnoj plaži punoj starih ljudi koji nemaju što raditi.Ali kada su došli dečki koji su bili prošle godine sa njim raspoloženje mi se diglo mislila sam evo sada ču vidjeti Bruna ali naravno ništa od toga.Svaki dan sam se kupala ma mulu sa Robertom jer je on izgledao nekako najnormalniji od svih.Naravno pitala sam ga kada če doči Bruno rekao je da nezna ali da nevjeruje da če uopče dolaziti.Pokušala sam to razumjeti i nekako sam se utješila barem na trenutak da ga neču vidjeti ni ovo ljeto a tako sam ga priželjkivala.Ali proslo je mozda 5 dana nisam bas sigurna ali znam da sam bila sa prijateljicama na trecoj plaži i bilo nam je baš super a ja sam bacila pogled na mul i kaga sam ja to vidila nego nekoga ko je trčkarao po mulu i imao je iste kupače gače ko i Bruno prošle godine.Ražmišljala sam dali da idem tamo i pozdravim se s njim ili da ostanem gdje jesam i samo nastavim razgovor sa prijama.Ipak to je bilo jače od mene morala sam otiči tamo vidjeti dali je to on nikada sebi nebi oprostila da nisam otišla.Kad sam došla naravno to je bio Bruno u hawajkama kao i prošle godine.Sjela sam do moje prije Marine i čekala da vidim hoče li me prepoznati.Hm ....... tko zna možda me i prepoznao ali se nije usudio javiti ali možda me nije ni opazijo.Uglavnom ja sam se digla došla do njega i dala mu ruku pitala ga kako si? I to je bilo sve.Nije mi bas bilo svejedno godinu dana sam čekala da ga vidim i to jedno pitanje mi nije bilo dovoljno.Naravno on je koliko se meni čini ostao mrtav hladan kao baš me briga za nju.Ja i Robert smo nešto kao pričali samo da budem bliže njemu a on se nije usudio niti diči.Poslje su došle neke ženske koje mrzim do kraja svoga života jer su mu se nabacivale što je bilo i očito.Tu večer sam pitala Roberta hoče li sa menom u Medenu i neka on pita Bruna hoče li nam se pridružiti jer sam htjela malo sa njim popricati ali nisu došli.Sutra dan ja sva sretna spremila se na plažu nadajuči se da ču vidjeti Bruna i popričati sa njim o nekim stvarima ali ne i prije nego sam došla na plažu dok sam prolazila pokraj recepcije ugledala sam njegove roditelje, odmah mi je prošlo kroz glavu da idu doma, napuštaju kamp ali imala sam još malo vjere pa sam odmah pozvala Roberta i pitala ga dali oni idu doma. Rekao je da idu u Neum.Kad sm to čula poželila sam biti mrtva da me više nema.Ali dobro nema veze taj dan sam bila u bedu i nije me nitko mogao razvedriti čak ni moja frendica Stella.Sutra dan mi je bilo malo bolje i kako su dani prolazili ja sam ga skoro zaboravila zapravo skroz sam ga zaboravila jer sam znala da ga više neču vidjeti.I sada prije tri dana sam otišla na internet i slučajno onako u zezanciji utipkala u google:judo Bruno Culo i odmah mi je izbacilo njegovu sliku.Postala sm nekako tužna razočarana u samu sebe zbog onoga što sam napravila u kampu.Upalila sam printer i tu sliku isprintla i izrezala i stavila u novčanik i sada je uvjek sa menom.
P.S ako ovo ikada pročitaš znaj da si mi drag više nego itko koga znam i netražim od tebe da budemo skupa niti da te nagovaram da budemo prijtelji samo želim da me razumješ i da mi rečeš sto misliš o ovome jer ja bih htjela da budemo prijatelji jer znam da nista više od toga nemožemo ni biti.
Post je objavljen 19.08.2007. u 12:32 sati.