ponekad se osjećam izgubljeno,osamljeno,kao da nemam nikog da me voli,tada najviše trebam tvol zagrljaj,tvoj poljubac,tvoju toplinu...ali tebe više nema...izgubila sam te,otjerala od sebe...sve to samo zbog jednih bezveznih rijeći ˝više mi nije stalo˝lažem sebe,lažem druge da nije mi stalo kad svi vide kako polako tonem...noćima tiho plačem zbog tebe jer znam da više ništa nije isto jer ja sam za tebe ostala samo bahata zaboravljena prošlost koja ti više ništa ne znaći...a to boli!...vjerojatno sada misliš da te nikada neću ostavit na miru,ali varaš se,odustala sam od svega čak i od svog života...mrzim svoj život,mrzim sebe!šta got da napravim nije dobro!ništa nije dobro! kaže se:ljudski je griješiti...e pa ja malo previše griješim!ja sam jedna velika pogreška!!znam da svi imate probleme ali ja se jednostavno više nemogu nosit s njima...trebam nekog ko će mi pomoć,nekog ko će mi bit podrška...ali očito nisam te sreće pa ću se,dragi moji,uništavat do kraja!!!!!!!!!!!!!!!!!AAAAANNNNNNNNIIIIIIIIITTTTTTTTAAAAAAAAAA
Post je objavljen 19.08.2007. u 01:43 sati.