Dakle, imamo nove kategorije plusa. Nedavno je Megnut pričao o tome kako se u La Haine ekipica skupila ispred Eiffelova tornja sa željom da ugase svjetla. Naime, ako se dovoljno dugo usredotočiš, onda ti to mora uspjeti. I uspjelo im. Ipak to je samo film. U pravom životu imamo jednog velikog sjajnika imenom Ivan Čeglov. Inače pripadnik Situacionističke internacionale, koji je sa samo 19 godina napisao ključni spis koji će utjecat na Debordove ideje o novom urbanizmu i derivacijama, Ivan Čeglov je pokušao "dekonstruirati" Eiffelov toranj. Ali ne onako papanski kao Derrida, već u doslovnom smislu. Zatim je, dakako, uhićen i prebačen na 5 godina u ludnicu. Poslušajmo njegovu viziju: "Svako će živjeti u svojoj vlastitoj katedrali. Postojat će sobe koje će poticati snove jače od bilo koje droge, kuće u kojima će biti nemoguće ne zaljubiti se…" Na počasnu listu članova?
P.S. Citatu Čeglova treba pribrojiti i onaj Debordov iz Potlača broj 23: "Otvoriti krovove Pariza za šetnju, putem brižljivog preraspoređivanja požarnih stepenica i pravljenjem trotoara tamo gdje je to potrebno… Postaviti prekidače na ulične svetiljke, tako da gradsko osvetljenje bude pod javnom kontrolom". Ima li ljepših prijedloga od ovih? Ne bi li bilo sjajno da sami možemo prekidačem paliti i gasiti ulične lampe, šetati po krovovima i premještati trotoare?
... a sad je teško stat (boldao-jr.):
Krajem 1955. grupi se pridružuje Aleksandar Troki (Trocchi), nekada mornar (plovio u ratnim konvojima za Murmansk), a sada pisac, seksualni instruktor i posvećeni narkoman: "Odbacujem sve; zanima me jedino revolucija. Ne u nekom objektivnom ili idealističkom smislu, već kao nešto što treba da bude u srcu svakog čoveka. Taj novi stav je već deo mene…Ne pripadam ovom svetu i vaši zakoni me više ne zanimaju." Koju godinu kasnije Trokijeva reputacija će prerasti u pravi kult, priča se, a ako imamo u vidu da je bio seksualni instruktor i posvećeni narkoman, nije ni čudo.
------
"Mladići, devojke,
traži se izvesna sklonost ka prevazilaženju i igri.
Nisu potrebne posebne kvalifikacije.
Bilo da ste lepi ili pametni
SA SITUACIONISTIMA
možete da prodrete do pravog značenja Istorije.
Ne zovite telefonom. Pišite ili navratite:
32, rue de la MontagneGenevieve, Paris 5th"
-------
...Tada je bila upriličena i prezentacija SI u Institutu za savremenu umetnost. Situacionistička delegacija je uredno zauzela mesto na bini, spremna da odgovara na pitanja publike. Prvo pitanje je glasilo: "Šta je to situacionizam?" Debor, koji nije govorio engleski, odgovorio je na francuskom: "Ne odgovaramo na takve pizdarije", posle čega je kompletna delegacija napustila salu.
-------
A. L.: …Ima takvih ljubavnih priča, koje počnu dobro, ali se završe loše… Sećam se jedne noći koju sam proveo u razgovoru sa Deborom, u stanu nalik na studio, gde je živeo sa Mišel Bernštajn, blizu ulice Saint Martin, gde sam stanovao. Bila je to jedna mračna prostorija, bez struje, uistinu bedno mesto. Ali, bilo je u toj sobi nečeg što je snažno podsticalo na razmišljanje i istraživanje.
K. R. : Nisu imali novca?
A. L. : Ne.
K. R. : Od čega su živeli?
A. L. : To niko nije znao. Jednom prilikom, jedan moj prijatelj je pitao Debora od čega živi? "Od dosetki", odgovorio je Debor, vrlo ponosno. Ali, sigurno je imao neki izvor prihoda. Mislim da njegova porodica nije bila siromašna; živeli su na Azurnoj obali. Ali, zaista ne znam pravi odgovor. Mišel Bernštajn je, opet, smislila vrlo lukav način kako da dođe do novca ili barem do nekog sitniša - ili je tako barem pričala. Naime, pravila je horoskope za konje, koji su bili objavljivani u kladioničarskim časopisima. Vrlo zabavna stvar. Nakon što bi utvrdila datum rođenja konja, pravila je njihove horoskope da bi predvidela ishod trke. Mislim da je bilo nekoliko kladioničarskih časopisa koji su joj za to plaćali.
K. R. : Da li to znači da situacionistički slogan "Nikada ne radi" nije važio za žene?
A. L. : Ne, jer to zaista nije bio posao. Uspevali su da žive, a da pri tom izbegnu stalne poslove, iako su povremeno morali da rade nešto. Ali, pravljenje horoskopa za konje sigurno nije nešto što bi se moglo nazvati "poslom".
------------
A evo i jednog pasusa koji može važiti i kao moto mip-a, vjerujem da će se Oksimoron prvi složiti.
"Situacionistička internacionala ne može da bude masovna organizacija i nikada neće prihvatiti sledbenike, kao što to rade konvencionalne avangardne grupe. SI može da bude samo zavera jednakih, generalštab koji ne želi da ima vojsku."
------------
A sada se ispričavam na kopi-pejstanju i dijeljenju vlasitog užitka. Naravno da mi nismo nikakva Situacionistička internacionala, niti da imamo ikakve revolucionarne sklonosti.
jr.
Post je objavljen 17.08.2007. u 11:32 sati.