Pregled posta

Judi, judi, vratija se.. mi smo se.. ovaj, ja sam se vratila

Vratila sam se.
Bila sam u Zadru. Odrađivala onaj poklon bon u hotelu. Teško je to, znate, kad dobijete vikend za dvoje u dobrom hotelu tik do plaže.. jooj, kaj da vam velim, jedva sam preživjela. Noćima nisam spavala, mučilo me kak mi je učinjena nepravda i to. Al dobro, kaj se mora - mora se.
Naravno, kak to i ide, uz baksuzno stanje dolazi i loše vrijeme. Prvih par dana je bilo zdeno ko u zdencu, oblaci ko da neko gore roštilja na lož ulju, i onda još kiša kao točka na j. Sto mu navučenih sokana do koljena! Ali dobro, bar sam si malo odspavala.
Na Viru ima smokvica ko u priči! Nabrali smo cijelu vrećicu. Iss kak su fine, onak friške, još tople.. I to raste posvakud, ne u dvorištu nečijem (da ne bi mislili da sam išla od dvorišta do dvorišta i sakatila nečija stabalca, ne, ne) nego onak, tu i tam i tu i posvakud, fora. Da bar toga ima u mojem selu. Al nemreš imati sve. Mi tu imamo zlatnu kišu, na primjer. Jest da je nejestiva, ali je žuta. Malo podigne ovo silno zelenilo i to.
No, u ZD smo si deli ručnike kraj pipe pa smo se, ko golubovi na fontani, malo poprali. Bilo je tu nekakve dječice koja (očito) vodu i pipu u životu nisu vidla pa su se nakelili na nju ko nimfomanka na ručnu. I jebavaju, jebavaju, puštaju slatku vodicu koje ima sve manje i manje na svijetu, pa se vesele, cijuću, pijuću, cikuću, pikuću, grakću, vikuću "Gle, gle, uuuuu, voda, ajde sad ovak si stani, aaaaaaaaa, iiiiiiiiiiiiiiiii, lala.." a ja gledam i sve mi dolazi da odem među male ljude i objavim da ako se djeca previše namoče u toj vodi hoće kosa otpast, i zubi isto, znam slučaj kad je i oko ispalo, ono, iscurilo i neeema.
Ali nisam.
Žao mi te vode bilo, ko da iz moje sise mlijeko sišu pa pljuju. Nije da imam mlijeka u isisnom tkivu, ali ono, usporedbe radi.
Bilo je na plaži i kitova i njihovih družica i glista i nabildanih čovjekolikih majmuna i neobrijanih gospođa i onih koji viču i onih koji prde na sav glas i onih koji su tonuli pod teškim teretom zlatnih primjesa oko vrata, ruku, na prstima, na kupaćem i onih kojima se diže na mlade djevojčice i tako to. Ja sam bila najljepša, naravno, svi su me gledali ko da božicu vide. Tu i tamo su me zaustavljali da im dam autogram, što sam voljko i činila. Sve za obične smrtnike, sve za puk. Možda se jednog dana kandidiram kao voće kandirano za precednicu svih ljudi, životinja i biljaka pa će za mene glasovati ili se glasati za mene kao rakuni ili oposumi, gnuovi ili morževi. Na sav glas glasajmo za zlevu!
Nisam mogla proći kroz sve one štandove i puk da me dijete-učenik ne prepozna i vikne "Hello, teacher!". Deja vu. Nemreš se skriti, o ne. Bilo mi je drago, though, i mama njena mi je rekla da izgledam jako mlado, a kakti već učiteljica i sve to. Tj. ne znam jel joj to bila sestra ili mama, i ona je zgledala mlado pa nisam ništ štela reći da se ne skurim ko kosa pod haubom.
Doručak u hotelu, meni Raj. Imaš sve moguće, jedeš kolko ti stane u mali želuček tretiran samo prirodnim supstancama iz vlastitog vrta. Bilo je jaja i kobasica, hrenovčice, sir, šunka, marmelada, med, kornići, linolade koje zapravo nisu prave lino-lade, peciva razna, lubenice, kompoti, jogurti, svašta nešta - i sve sam probala i najela se ko kitovo mlado od enormne majčine dojke. Dobro da sam imala rastezljivu odjeću pa je sve stalo. I torbicu sam imala pa je i tu stalo. Znate, mora se čovjek (a i žena) opskrbiti za plažu, za ručak, nije lako dan provesti na plaži. Iscrpi to ko kad pijavice iz tebe crpe zločestu krv. Nisam bezveze plaćala tolke nofce za hotel. Dobro, nisam ništ platila, istinaibog, ali kaj sad, to se tak veli. Mislim, nije da smo si natrpali sad ne znam ono kakti pol stola.. ne, ne, samo tu i tam nekaj, jednu linoladicu koja to nije, jogurt voćni ili breskvicu. Nažalost, kompot si nisam mogla uzeti, a taaak je bil fini.. sočni.. ko da jedeš netom ubrane breskvice obezkožene. Mnogo fino.
Vidla sam i estradne zvijezde - Ivanu Kindl, Žaka i na večeri je jednu večer na večeri je bila i Vlatkica. Skoro si je sela do nas ali su si neke glupače več dele svoje stvari na taj stol pa je otišla daleko od nas. A joooj, da je bar ostala, baš bi se lepo pospominjale.
Dajem autograme kao osoba koja je sjedila kraj stola za koji si je Vlatka htela sesti.
Doma sam ja vozila, a moj tjelohranitelj je, udobno smješten, počeo snivati. Toliko dobro vozim da je mislio da je u avionu. Ne da sam savršena nego sam jebeno savršena. Kaj da vam velim, nije da se hvalim i to, ali jebiga, kaj je - je.
Nismo pouzimali sve iz kupaonice, nismo. Ja sam si samo uzela onu kapicu za tuš, to nisam nikad imala i baš sam si to cijeli život željela. Mogli bi-smo reći da mi je to bila životna želja imati, pa bi-smo mogli reći da sam si ispunila životnu želju. Bravo ja! Treba stremiti ka visokom cilju. I doseći ga. Na ovaj ili onaj način. Ne birati sredstva nego zadovoljiti sebe. Zadovoljiti, o da.
Ovaj put nije jedna noga ostala neočupana, nego su mi se u tih nekolko dana obadve očupavile ko da epilator nisu u životu vidle. Prostakuše jedne neobazrive. Tolko sam im dala, a one meni tako. Sad ću ih tako izepilirati da će me moliti za milost. Da.
U utorak je sjednica u školi, dakle, počinje poslovno vrijeme, fala blogu. Nemrem više ovak, bez škole. Fali mi ko dodatno J u riječi najače. Ili ko I u riječi rječ. Ili ko DS u riječi srectvo. Ili ko.. you get the picture ili po naški ti dobiti sliku.
Mislim da vam je ovo dosta riječi za jedan post. Mislim, nije da postite, nego ono, za tekst. Ili kak već.
Idem u francusku obradu nožnih polovica. Najfinijih i najkvalitetnijih - mojih.

Luv ya.




Post je objavljen 16.08.2007. u 11:14 sati.