jučer san dobila svoje prve "važne" ključeve.
poslovne, doduše.
...isto to puno znači...povjerenje, rekla bih
..i vozila san auto. sama.
reklo bi se, a neš ti stvari.
ali ja nisan 2 pune godine sila za volan. i jučer jesan.
i bila san sama. bez zaštitne mreže. nikakav trampulin. ništa.
¸¸¸¸just me, myself & I¸¸¸¸
& i did it.
i to san jako zadovoljna odvoženim. nisam zaboravila
kako su papučice poredane. i di se pale svitla, i kad se minjaju brzine...ma ništa!!
...i onda onaj miris...na pazaru...
...nadolazeća jesen...
...lišče....bura...
...preprodaja srednjoškolskih knjiga na Pjaci...
...povratak u prošlost...
pa i to putovanje.
na otok di je vrime stalo. i to još odavno.
kamene kućice. neuklopivi dimnjaci. kampiranje. prijatelji.
more. more. more.
rođendan. pisma. pms. skoro suze¸¸¸
¸¸¸radosnice, ovaj put...
...meteorološka postaja. mikroklima otoka.
skupljanje materijala za memoare. iščekivanje nastanka istih.
...sve...
¸¸¸¸pa onda i slavlje rođendana doma¸¸¸¸
totalni girl`s night out, skoro pa djevojačka, samo šta se nijedna ne udaje.
summertrashin`. plessssss, pisme iz djetinjstva...
...i na kraju jedno "Ćao"
i osmijeh
šta puno znači
a u isto vrime i ne znači ništa...
¸¸¸i uvik se vratimo na isto¸¸¸¸
DO KAD VIŠE OVAKO?!!!
...kad se nađu dva Mutana... nije dobro...
¸¸¸¸al` trenutno, ja i ovim zadovoljna¸¸¸¸
jupi ja ja ja
jupi je
život ide nabolje
otkad son
oplovi
oko škoja Jabuke
a za one koji ne znaju
na Jabuci živi baba Jela
i uzgaja ovce
za one koji znaju...
...živila Hrvatska!!!
...joooj, vrištat ću od sreće!
¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸¸
i samo...
...ne daj da ovaj
osjećaj ode...
Post je objavljen 15.08.2007. u 12:14 sati.