Marketing
Potrošačko društvo… kako ga vidi Borgman
Interludij 1
Došao sam u iskušenje otvoriti novi blog kako bih mogao podijeliti svoje misli sa drugima, van okvira Kocke i njene Priče. Volio bih čuti Vaš komentar o toj ideji. A kao primjer onoga o čemu želim pisati nudim Vam ovo:
Potrošačko društvo… kako ga vidi Borgman
Trenutno radim u trgovini, i želio to ili ne, jednim uhom pratim razgovore kupaca. Odgovaram na pitanja. U novinama čitam o pravima potrošača. Na TV-u (u rijetkim trenucima) vidim rasprave Društva Za Zaštitu Potrošača (dalje DZZPJ)…. I pitam se o čemu oni pričaju.
Ma već vidim neke ljute poglede. O čemu on to? Pa nas trgovci varaju i kradu, uzimaju i više nego što su im marže, ne izdaju račun. Ima ih bahatih i poniznih, ali svi do jednog bi uvalili i rođenu majku, i ukrali… a s druge strane su oni bezvoljni i neuslužni, koje zapravo boli briga za Vas (svete Potrošače), i jedva čekaju nestati iz tih prostora, posvetiti se svojim hobijima (rijetko), ili ipak najčešće, djeci i obavezama koje na kraju završe buljenjem u televizore, limenkom piva u ruci.
I sada bi ja mogao o tome kako za svaku od tih priča ima bezbroj primjera, ali neću. Ja sam pristalica velike slike. I crn u duši kada vidim izmaštane završetke tog puta.
Jeste li vidjeli američke reklame? I ono famozno -Pažnja! Sadrži To i To!-… Je li itko od Vas ikada do tančina pročitao što piše na naljepnicama, sitnim slovima? Kupujete li najjeftinije «kobasice», jeste li ikada vidjeli «nitritna sol 2%»? Najluđe što sam vidio je naljepnica američke mineralne vode «Pažnja! Sadrži VODU!»
I opet van teme. Neobično za stanovnika jedne Kocke, polu Borga, čiji bi um trebao biti hladan i logičan. Ali nije.
Ako kupujete «Nešto», privlači Vas estetika, boja, mirisi, reklamni trikovi (nagradne igre), glamurozne reklame. Ono što Vas ne zanima su sitna slova. Sastav. Velika Kemija. U zemlji gdje je 45% stanovništva zapravo nepismeno, tri-klor-metil-benzoat… «hmm… Klor, to je za odčepljivanje zahoda!»…je najjednostavniji put razmišljanja domaćice dok prebacuje u rukama kakvo «čudotvorno» sredstvo za «nešto»…
Tri slike. Dosta. Sada malo «mozganja», (mudrovanja i filozofiranja).
Zašto postoji Društvo za zaštitu Potrošača (da. DZZP)? Osim za razotkrivanje makinacija. Čemu još? Ostvarenju jedne poznate krilatice o – Nepodnošljivoj Lakoći Kupovanja!-
Što je to trebalo biti kupovina? Nabava nečega što nam treba. I pri tome bi barem trebali imati nekakav pojam o tome što želimo. I slobodno odlučiti prema vlastitom nahođenju i izloženoj robi.
Ali vlasnicima, trgovcima, našim pravim gospodarima to nije dovoljno. Kupovinu su pretvorili u ritual, obred, nešto što moramo napraviti. Ponudili su «odgode», čekove, akcije i rasprodaje... «instrumente» plaćanja. Kupovina kao obaveza. Kupovina kao sredstvo ispunjenja težnji i snova. Način u kojemu se na trenutak naše male duše poistovjete sa sjajem i blještavilom reklama. Sve do izlaska iz trgovačkog centra i nezadovoljnog brojanja koliko je to ostalo na našim «računima», štednjama i karticama.
Nemojte ni pomisliti kako to nije tako. Ja sam sada «insider». Gledam oči ljudima od kojih uzimam njihov novac. I vidim Glad. Zbunjeno čudovište koje lupa o kosti lobanje i upire prstom, «tamo», «vidi ovo»… i slušam klince koji vrište dok ih vode iz «mog» lažnog raja.
Ovo bi mogao biti početak jedne moje teme… pa ako Vam se svidi…. Prodano ! ;-)
Post je objavljen 15.08.2007. u 09:56 sati.