Marketing
Nastavak
Dakle, kao što sam obećala, nastavak slijedi.
Dan drugi - penzionerski izlazak
Morat ću vas razočarati, ali drugi dan ipak nije bio još uzbudljiviji. Pa molim vas, nakon neprospavana 24 sata, nisam mogla. A čak ni nakon tribunjske fešte moja F. nije mi dala da se naspavam, nego je alarm zvonio u 8.30. Ustajanje, pekara preko puta i na plaži smo bile već u 9 ujutro. Do otprilike podneva smo se kupale (u biti, ja, F. je bila malo spriječena), pa se otpremile natrag u sobu na ručak. Budući da kuhinju nismo imale, u Jollyu smo kupile plastičan pribor za jelo - šalicu, žlicu, vilicu, nož i malu žlicu i dvadesetak plastičnih tanjura. Ručak (kao i doručak i večera) nam se sastojao od sendviča, namaza, pašteta, magrarina i marmelade/meda i ostalih sličnih slastica. Nije baš najbolja prehrana za želudac. Čak smo i kruh rezale malim plastičnim nožem, moram reći da me mali iznenadio, bio je jači no što sam očekivala. Nakon ručka, spavanje do pola 4, 4 (to nam je nekako postala rutina svih deset dana), pa nazad na plažu. Tamo smo ostajale do otprilike pola 7, 7, a onda spremanje za van. Bar smo bile nabrijane da idemo van. Kod Hangara je nastupao TBF (ne, Scream, ipak nisam išla), pa sam ih željela malo slušati, makar na plaži, ali i to se izjalovilo. Ja sam još u busu zaležala mišić na lijevom ramenu, nisam se praktički mogla ni okrenuti, a da ne spominjem stopala od Tribunja. Tako smo F. i ja lagano otišle samo na cugu do Macanda i doma. Na povratku smo svratile do društva na plaži, bambus me mamio, ali tijelo je to kategorički odbijalo. Srušila sam se u krevet u pola 12.
Dan treći - fešta u Srimi
Svanuo je i dan treći, naravno, opet u 8.30, buđenje, pekara, plaža, ručak, spavanje, opet plaža, spremanje za van. S dečkima je bilo dogovoreno da dolazimo k njima i spremamo im palačinke, a onda zajedno idemo u Srimu. /opet hodanje/
Spustila se kiša i neko vrijeme nismo bili sigurni hoćemo li uopće ići u Srimu ili ostati kod njih, no, prevagnula je Srima. Čim smo došle, F. se primila tave i palačinski, a meni su uvalili čašu bambusa. Jedan je frend budno dežurao nad mnom i mojom čašom, čim bi ja ispila zadnju kap, on se stvorio pored mene i natočio još. Bambus za bambusom, bambus za bambusom i Ruby se lagano opustila, osmijeh se nije skidao s lica. F. je ispekla milijun palačinki (svaka joj čast), ja sam ih na kraju namazala Lino ladom, oprala suđe, počistile smo im kuhinju i dečki su bili presretni - sa svih strana su padale izjave da smo mi cure za ženiti. Oh. Kad je sve bilo čisto, a putne boce pripremljene, krenuli smo u Srimu. Putem do Srime smijeha nije falilo, naslikavanja također, a ja sam uglavnom slušala svojeg bivšeg kako se on svaki put kad me vidi sjeti jednog trenutka u kojem je shvatio da mu je stalo do mene, kako on sad mora naći ozbiljnu curu, bla bla... Znam da je ciljao na mene, ali on je svoju priliku sa mnom imao, nije ju iskoristio kad je trebao i ta je priča za mene završena. Putem do Srime ja sam prestala piti, da ne bi bilo potrebno držati mi kosu, a nisam pila ni kad smo stigli, pa se moja glava ubrzo razbistrila. Za razliku od F., koja je do prije dva dana kategorički odbijala vino i bambuse, a sad ih je točila i sebi i drugima. Na pozornicu seuskoro popeo Marijan Ban i nastalo je ludilo, palile su se baklje, ljudi su skakali, plesali... Ja sam se opet naplesala ko velika, šta reći - kad je dobro društvo, izlazak ne može biti loš.
Već pred jutro krenuli smo doma, dečki su nažicali besplatne kokice i pivo, ali očito je i njima bilo previše alkohola jer su završili polijevajući se tim pivom. Dovukle smo se u sobu oko 5 ujutro, a ja sam još prije nego što sam zaspala slušala ritmove muzike iz Haciende.
Post je objavljen 14.08.2007. u 11:36 sati.