Najbolji prijatelju,
Nado i snago mog života.
Zašto si tako daleko?
Sa suzama na očima,
zašto si opet tako daleko kada te najviše trebam?
Otišao si tako daleko.
Ostala sam sama,
bez tebe.
Tvoj lik u mom sjećanju meni je sve,
on mi je jedini sjaj.
Dragi prijatelju,
zašto je našem druženju morao doći kraj?
Kada bi samo još jednom bio tu, kad bi
podigao pogled ka mom licu
Kada bi me još jednom tvoje krilo primilo
kao ranjenu pticu,
živjela bih kao da si tu, iako te srećem samo na starom mjestu.
A sada te kraj mene nema,
i svaka prolivena suza jača me
i na život bez tebe sprema.
Vrijeme mi tvoje prijateljstvo neće nikada izbrisati,
Samo suze neću moći suspregnuti u proljeće,
Jer svako će, na naše izgubljeno prijateljstvo mirisati…
A ti češ mi i dalje govoriti,
U snovima,
«Drži se toga»,
i dalje ćeš biti tu negdje,
i mislit ću na naše dane druženja
mislit ću kao i sada,
«Ma mogu ja to»,
a svaki dan sve je gore i teže..
Samo kada bi znao,
koliko mi nedostaješ kao prijatelj,
u onim teškim danima, kad bi znao
koliko mi je drago što su tu,
pa makar te vidim samo u prolazu.
Svaki put
kada te trebam, stojiš uz mene
kao moj anđeo čuvar iako te više nema…
NE MORAE OVO KOMATI...KISSACH SVIMA..I NADAM SE DA JE VAŠ ŽIVOT BOLJI OD MOG...
Post je objavljen 14.08.2007. u 01:39 sati.