Marketing
.....;:petak na subotu:;.....
...svi pjevaju, svi luduju...
Petak večer...išla van...bilo je o.k.!!
Ispunio mi se jedan san...napokon sam probala teqilu...mislim sve one procedure...sol, teqila, limun...pričaju kako se od toga lako napiješ...samo ti se odsjeku noge...a meni nije ništa bilo...i tako uz pelinkovac i bambus prošla večer...
Iako sam imala raspravu s prijateljima, na kraju smo sve riješili...i tako...
...teqila...
Shot with Canon PowerShot A420
...zabava...
Shot with Canon PowerShot A420
...curke...
Shot with Canon PowerShot A420
Shot with Canon PowerShot A420
Subota...
Dobila zabranu izlazaka...
A trebala na party kod prijateljice...
I navečer sve izgladila s tatom i pustio me van...
Ali samo do 23h...grrr...
I tako došla na party...tamo su već bile sve moje ostale frendice...
Poslije došli i dečki...
Gledali neki film...jeli pizzu...pili...pa se napili...
Na kraju izašli na ulicu i zajebavali se...
Bila je opet neka raspravica...
Sve prošlo ok!
Uf, što smo se prebili...a bolje da ne znate što smo pili...fuj, nikad više to neću piti...
Prekršila tatino pravilo...
Došla kući oko 1!
Danas mi nije nešto previše srao o tome...tako da ono...nije bitno...
A jbg jednom se živi...jednu mladost imam...hehe...
Ma super mi je bilo.....................
...pizza i gledanje filma...
Shot with Canon PowerShot A420
...ja...
Shot with Canon PowerShot A420
Evo jedna pričica...dosta je dugačka...ali nećete prožalit ako je pročitate...
Pozzz...hvala svima na komentarima...samo tako nastavite...pusssa...
„ANA&DARIO“
Išavši stazom koja vodi do škole razmišljala sam o svemu.Pognute glave i ne gledajući pred sobom nabila sam se nenadano i naglo u njega.Dečka sa smeđom kosom i zelenim očima.Pogledala sam ga i zaljubila se na prvi pogled,mada sam vjerovala da to nije moguće.Krenuli smo u obratnim pravcima i tek nekoliko koraka dalje okrenula sam se i on mi se nasmijao.Taj mi je osmijeh značio sve.U školi sam uvijek bila nasmijana i sretna te moje prijateljice nisu znale što se događa.Samo su govorile:“Što se dogodilo?“„Zašto sam tako sretna?“ Ja sam samo sanjarila kako ćemo biti zajedno,sretni i biti daleko od svega ON&JA.Bio je petak kad sam ga upoznala.Sasvim nenadano i slučajno.Čekala sam u redu da kupim kartu za večernji film, ali me on izvukao iz reda i zamolio me da mu kažem svoje ime.Sasvim polako i pomalo stidljivo odgovorila sam:“Ana“.Upoznali smo se i otišli u zadnji red kina.Grickali smo kokice i molila sam Boga da me barem poljubi.Sve više i više uvlačila sam se u njegovu jaknu na kojoj je na leđima pisalo: „Dario“.Otpratio me je kući i na rastanku me poljubio, a ja sam cijelu noć razmišljala samo o njemu.Dane i noći provela sam maštajući o njemu...Bili smo sretni.Dariov otac često je mjenjao poslove i zato on nikad nije imao stalan grad.Često se selio.Jedne subote kiša je neumorno padala, a ja sam bila tužna jer tu večer neću provesti u njegovom toplom i nježnom zagrljaju.Odjednom se začulo kucanje na vratima...Kiša je prestala padati i moje je lice dobilo novi izgled.Moja mama je otvorila vrata moje sobe i rekla: „Dario“.Ja sam sretna istrčala iz stana i ugledala ga izmorenog,mokrog i uplakanog kako stoji na vratima moga stana.Nisam ništa rekla, ali on je:“Selimo se“ .Počeli smo oboje plakati,zagrlio me i tako držao neko vrijeme,a onda je odjednom istrčao iz stana i više ga nisam mogla zaustaviti...Zvala sam ga, ali se nije okretao.Više ga nikad nisam vidjela, nije pisao niti se javljao.Nestalo je smijeha i veselja iz mojih očiju...U školi sam bila sama i samo sam plakala.Svi su mislili da plačem zbog smrti svoje bake,ali plakala sam zbog Daria.Godine su prolazile i ja sam završila fekultet, te se za nekoliko mjeseci udala.Rodila sam prekrasnog dječaka sa smeđom kosom i zelenim očima i zvao se Dario,kao uspomena na nedovršenu ljubav...Nekoliko godina kasnije zajedno s mužom i Dariom odselila sam se u Zagreb.Jednog dana dok sam šetala zajedno sa sinom pored jezera ugledala sam jednog čovjeka kako sjedi na klupi.Okrenuo se i pogledao me,no nisam mogla vjerovati,to je bio Dario ,ali on mene nje prepoznao...Htjela sam ga vikati, ali baš u tom trenutku djevojčica smeđe kose i smeđih očiju trčala je prema njemu,a on je doviknuo:“ Ana dođi svom tati.“ Jedna žena s kolicima došla do njega i zajedno su nastavili šeteti uz smijeh...On je samo govorio:“Ana nemoj tako brzo,past ćeš!“ Okrenula sam se i viknula:“Dario,dođi mami!“ Lukavo sam se okrenula,a on je gledao u mene i mog sina, dječaka s smeđom kosom i zelenim očima kojeg je držala majka koja je još patila za dečkom iz zadnjeg reda kina.Nije ništa rekao,samo se uozbiljio i gledao za nama sve dok se nismo izgubili u daljini...Cijelim putem je Dario govorio:“Mama, jedan čovjek gleda u nas!Tko je on, mama?“
No ja sam mu odgovorila:“Nitko,samo jedan čovjek!“ Godine su prolazile i ja ga više nsam viđala...Kad je moj sin(sada mladić od 19.godina) jednog dana došao kući i rekao da se ženi,bila sam presretna...Dogovorili smo se za večeru,Dario je pozvao nju i njezine roditelje.Ušli su u našu kuću i Dario je rekao:“Mama,tata ovo je Ana.“ Na te riječi sam se sledila i pogledala sam prema vratima te ugledala Daria.Bila sam sretna.Ana i Dario su se vjenčali i još uvijek žive sretno sa svojom malom kćerkicom...A mi...
Kad nas već nije mogao vezati zajednički brak barem su nas sada vezala naša jedina djeca:
„ANA&DARIO“
Post je objavljen 12.08.2007. u 13:34 sati.