Sanjala sam te u snu danas.Mi smo pričali.Kao svaki san mi je bio čudan.u tom snu ti si bio divan,U tom snu ti si se smijao.Kad smo završili razgovor tvoje su usne dotakle moje!To je bio zaista san.ja am mislila da ne sanjam.Jer mi je bilo prelijepo.Ali to se nikad neće dogoditi.Eto tako vam je bio moj san.Snovi su inače nestvarni.To što ja sanjam u životu mise nikada neće dogoditi.Ja vam pišem jedan roman .Valda će biti uskoro gotov.Moj san je isto da mi se jedna moja knjiga objavi.Ali to treba poslati u zagreb.i neznam kome da dam to.Tako kad odrastem preseliti ću se u Zgreb zbog karjere.Najvjeroatnije.Sad ima10 godina i nitko ne svjeruje da ja zaista lijepo pišem.U školi misle lude misli da može napraviti roman.Da barem dobijem jednu šansu.Ali nitko nevjeruje.Pa čekam svoje vrijeme!Ma nema veze.Trba se znati čekati.Rekla sam da će post biti dulji nego ovi drugi.sad idem malo komentirati.Pusica!
Post je objavljen 11.08.2007. u 13:49 sati.