Pregled posta

Imate li našu karticu za bodove?

Gotovo je.
Više se neda pobjeć.

Osim da više ne kupujem.
Nikad.



Zamišljam sebe kako u bliskoj budućnosti
stojim vani pred dućanom i čekam druge kupce.
Zima je. Ja u dugom kaputu, šalu i rukavicama
s rukama u đepovima. Čekam. Lice mi promrzlo,
noge teške. Čekam. Naslonjena sam na
stup. Pušim.
Kupac se pojavi. Ja ga dozivam konspirativno,
šapatom :

"Kss, idete li unutra? Molim Vas ako idete kupovati
možete li mi kupiti četkicu za zube i kaladont?"
To ispred DM-a.

Ispred Getroa
"pss...ako Vam nije teško možete li mi molim Vas
uzeti Nesscafe".

Ispred Konzuma
"kss,kss...čujte, jel mi možete kupit jednu
vreću pseće hrane?"

Jebote , bit ću ko egzibicionist pred dućanima.

Ljudi će me zaobilaziti u širokom luku.
Zazirat će od mene.
Bježat kad me vide.

"Evo one lude koja traži da joj kupujemo".

A zašto to? Čemu to?

Zato što mi dosta pitanja
:"imate li našu karticu za bodove?"

Kad ljubazno ,
sa osmjehom broj 2
kažem
"nemam a ni neću hvala",
to se pravi kao da me nije čulo.
Pa ponovi pitanje. Malo drugačije :
"NEMATE našu karticu za bodove?"
s posebnim naglaskom na riječ NEMATE??

Nemate?
Izraz lica i ton odaju istinsku začuđenost.

I u stvari zapetljani smo u beskonačnoj petlji.
Iz koje nema izlaza.
Što god da ja odgovorim ipak na kraju dolazi pitanje
"imate li našu karticu za bodove?"

Na primjer. Varijanta 1.
"Imate li našu karticu za bodove?"
"Nemam"
"Hoćete li našu karticu za bodove?"
"Neću hvala"
"NEĆETE našu karticu za bodove?"
"Neću hvala"
"A onda imate našu karticu za bodove?"
"Ne nemam vašu karticu za bodove"
"A želite li našu karticu za bodove?"
"Ne ne želim vašu karticu za bodove?"
"Vi ne želite našu karticu za bodove jer već
imate karticu za bodove?"
"Ne ja nemam vašu karticu za bodove"
Slavodobitno : "Dakle želite našu karticu za bodove?"
"Ne ne želim vašu karticu za bodove"
"Zato što već imate našu karticu za bodove?"

tu sad lagano tiltamo ili ja ili prodavačica

ili

Na primjer. Varijanta 2.
"Skupljate li bodove?"
"Ne, ne skupljam bodove"
"Nemate našu karticu za bodove?"
"Ne nemam vašu karticu za bodove"
"A želite li našu karticu za bodove?"
"Ne ne želim vašu karticu za bodove?"
..
dalje sve jasno..

....
...
ja to više ne mogu!

Kući dođem stiltana i onda
mi treba 12 sati da ponovo dođem k sebi.

A u međuvremenu u tih 12 sati došlo je
do promjene u domaćinstvu. Nešto je
usfalilo. I treba ići u dućan. Kupiti što fali.
A u dućanu strpljivo čekaju kartice s bodovima.
One imaju vremena. One se nikud ne žure.
One su tu, tu će i ostat.
Meke, zavodljive, strpljive.
Žrtva će već stići. Prije ili kasnije.


I tako sam i sama u beskonačnoj petlji.
Tilt,reset,tilt, reset.


Stoga se obračam štovanom čitateljstvu sa slijedećom zamolbom :
ako pred nekim dućanom vidite iscrpljeno žensko
biće kako vas doziva šapatom i moli da joj
kupite neku sitnicu iz dućana, smilujte joj se,
pokušajte ju shvatiti i nemojte ju ostaviti na cjedilu.
Kupite joj tu sitnicu koju od vas traži. Ona vas neće
prevariti, dat će vam novac i bit će vam zahvalna.
Ona samo NEĆE KARTICU ZA BODOVE!
U tome je kvaka.







Post je objavljen 09.08.2007. u 08:00 sati.