svaki put kad razmišljamo o tuđim sudbinama, doživljajima nama dalekih, nepoznatih ljudi, uvijek pomalo tražimo sebe u tome svemu. želimo da utvrdimo sličnosti, razlike.. pitamo se šta bi mi sami učinili da smo se našli u ovoj ili onoj situaciji. i uvijek smo pomalo bahati-ma mi bi to sigurno pametnije riješili! da!
zavidimo drugima na avanturama.. ili nas užasavaju tuđe nesreće. i često nam se otme uzdah olakšanja što nas je njihova sudbina mimoišla. čini nam se da je taj život drugoga toliko nestvaran, da ne može biti istina..
ali ne. dogode se stvari koje nam otvore oči, pa shvatimo da je to i naš život..
..nema vremena za bolju budućnost
nema vremena da predahneš
nema vremena da živiš još jednom
nitko više nije mlad
ma hajde, mrdni već jednom
ma hajde, pokreni se
ma hajde, učini nešto
ma hajde..
uradi nešto, to je tvoja dužnost
mnogo toga znaš..
by: Džoni Štulić
Post je objavljen 07.08.2007. u 15:03 sati.