Marketing
...i died for you...
…glupa… glupa… glupa… ma jednostavno sam glupa… dragi moj i ja (+ moja draga sister i mila majka) smo jučer bili u toplicama… i sve je bilo super… osim na početku kad sam se ja udaljila jer me je povrijedio nekim svojim lažima i izmišljotinama… al to sad nije bitno… prije nego smo išli doma nazvala sam tatu da dođe po nas… usput smo otišli na pizzu… no previše smo se zadržali jer je dragi moj trebao u 1o biti doma… na putu do mene zvali su ga njegovi… bilo mi je čudno zašto se ne javlja… al onda mi je postalo jasno… opet je lagao…
...njima je rekao da idemo samo mi dva i to sa njegovim motorom… jer da je rekao istinu, tj. da nas vozi moj tata,njegov ga tata ne bi pustio… i tu nastaje strka… on im se ne javlja, oni su ga zvali 6-7 puta… a već kasni doma… od mene je odmah krenuo doma, gotovo bez pozdrava, dok sam ja morala zvati njegove i izmišljati neke jadne razloge zbog kojih se nismo mogli javiti… i što je najgore lagati… ja sam naravno pucala po svojima, a tata je za sve okrivio mamu jer je shvatio da ce dragi imati problema jer je kasnio… i da i dalje ne viče na mamu morala sam reći istinu… ja i moj dugi jezik… ali ne volim lagati… tata se naravno uvrijedio jer ispada da je on neki ubojica na cesti i da od dragoga tata nema povjerenja… no objasnila sam mu daje to zato jer je on previše zaštitnički prema njemu, tj. mom dragom… jer je jedinac… no što da smo imali prometnu nezgodu, što bi tada on rekao svojim starcima… kako se našao sa nama u autu… kada oni misle da smo bili sami sa motorom… izgubio bi svo njihovo povjerenje, a mislim da bi nas to i rastavilo…
...naravno morala sam i dragome reći da sam tati rekla istinu i da su se moji posvađali… on se na mene naljutio i sada razgovara sa mnom službeno… ja sam ispala za sve kriva jer imam dugi jezik, i kako je on rekao sve istog trena moram ''izlajati''… ja samo ispala glavni negativac i krivac za sve… pa možda i jesam… al ja se tako ne osjećam… i sada mi je užasno teško… i mislim da je malo nedostajalo da me ostavi… a zajedno smo 11 mjeseci… i volim ga svim srcem i ne bi mogla bez njega… i pitala sam što da učinim da mu se iskupim… no rekao je da je sada prekasno… možda me više ni ne voli… ali i da je tako ne bi me ostavio zbog svojih… jer kaže da ih ne smije ponovo iznevjeriti… prije mene je imamo dvije godine stariju curu s kojom je bio godinu i pol… ona je s njim manipulirala i iskorištavala radi novca , a on joj je sve to dozvoljavao… naravno, upoznao ju je i sa starcima, a na kraju ga je ostavila… zato njegovi do nedavno ni nisu htjeli mene upoznati jer su mu stalno spominjali kako se završilo sa bivšom… ali to je mene jako povrijedilo… jer ja nisam iz tih razloga sa njim… i od njegovog novca nemam nikakve koristi… i sada stalno ponavlja da mi ne smijemo prekinuti da on ponovo ne iznevjeri starce… znači da i ako me on više neće voljeti… ako će me varati… ja ću morati biti s njim da on ne iznevjeri starce?!? jer mi smo previše različiti da bi ostali zauvijek zajedno…
...i nisam ga htjela povrijediti… samo sam svojim rekla istinu… ali po njegovom ja imam dugi jezik… i njegovo sam srce iščupala, slomila i pregazila… i ne zna kada će mi moći oprostiti… a on je mene više puta povrijedio, do te mjere da sam se pitala da li me uopće trunku voli, ali sam mu oprostila… i znam da će me kad-tad opet povrijediti, ali mu ja tada neću tako brzo oprostiti… znam da neću dugo izdržati… jer neću moći zbog svojih osjećaja… ali ću pretrpjeti zbog ponosa… možda i jesam nepromišljena… i brza na jeziku… i tvrdoglava… i bezosjećajna… i možda ne shvaćam zašto je lagao i zašto ga tata ne bi pustio da je rekao istinu… jer moj odnos sa tatom nije takav… njemu je tata prijatelj i može s njim o svemu razgovarati… a meni je moj tata čovjek koji me stavlja na noge… koji živi sa mnom… ali mi nije prijatelj… ja volim svoga tatu… i mislim da i on mene… ali mi to ne pokazuje… i meni to nedostaje… mi smo kao dva stranca… kroz dan jedva da se vidimo… odnos nemamo nikakav… i možda i jesam zato tako hladna… i kada mi nešto smeta velim to u facu, pa makar pregazila nečije osjećaje… jer ja do prije 11 mjeseci nisam ni znala za nekakve osjećaje… jer mi niko nikada nije rekao da me voli, da se ponosi sa mnom… i zato ne bih htjela i dragoga izgubiti… a jučer sam bila tome jako blizu… i želim se promijeniti, ali ne mogu… ali umjesto da me netko shvati i pomogne mi… svi me krive zbog toga…
Post je objavljen 07.08.2007. u 11:38 sati.