Pregled posta

Peto kampiranje

Evo stigosmo, bilo je sve ok I bas lipo. Vikend 3.-5. 8. Riverdale Kamp, Clinton, Connecticut. Opet ono isto misto kraj rjecice, super.



U cetvrtak navecer smo sve pripremili, u petak smo uspili vec u 10 uri bit u autu spremni za polazak, svi popisani I bez vracanja zbog raznih zaboravljenih budalastina, bez obaveza ostavljenih za zadnji cas prije puta. Super krenili, super I stigli, tacno za 2 sata, kako yahoo kaze - posto nije bilo guzve po putu, uvjerili smo se da ne laze. U njujorku je bila ocajna vrucina, znoj I sparina, tako da smo jedva cekali utec. U konektikatu u sumi je bilo ipak malo lakse, ali isto smo malo zakukali kad smo se poceli znojit. Pero je smontira prskalicu, njih dvi se obukle u kostime i tusirale usrid sume isto ka i u basti.



Uto je vec bio I sator namisten I rucak gotov, tako da smo to smazali I trc na more. Kad smo bili prosli put nismo nigdi mrdnili iz kampa, zato smo ovi put isli povirit kako izleda ta plaza u blizini. I bi stvarno u blizini, nema 10 minuti voznje, kad tamo tabla koja kaze ima istocna I zapadna plaza. Ajmo danas na istocnu vidit sta je, zapadnu cemo sutra. A bila je nelosa ta istocna. Dugacka ka i sve plaze do sad, ali uska nekako, I bez mica I pamele, niko nas nije cuva da ne pocnemo topit. More cisto ali nekako zelenkasto, kao da je doli trava, a nije nego pjesak (zeleni pjesak?) Valovi nisu bili preveliki ka uvik do sad, super, dica se mogu lipo okupat, nema davljenja, necemo se ljutit sta nam nema zgodnih cuvara I cuvarica. Svita je bilo, ali ne previse, valjda je to ipak bila popodnevna ura pa su vec bili otisli svi oni sta se vole przit. Tu smo se iskupali I izgustali, bas je bilo lipo, I more nije bilo ladno ka uvik do sad, gust.



U neka doba spojili da smo ogladnili I smezurali se, ajmo ca nazad, sace I miha I marijana brzo doc. Visnje I zorana ovi vikend nema, sljedeci ce doc visnja bez zorana. Posli toga jos dva vikenda sami nas cetvero I vec gotov I osmi misec i cao lito, pocinje skola. Ah, tuge moje… ali necemo unaprid tugovat, imamo jos misec dana gustancije. Dakle vratili se mi, osusili, obukli, zamezili, odosmo na sladoled. Veliki odlazak, do porte od kampa! Unutra je naime osim kampovske raskosne kancelarije od 2 kvadrata smjestena I radnjica sa svim eventualno potrebitim budalastinama. Pojili slaju, isli igrat tennis. (Opet me kompjutor ispravlja, sad je uletija tennis sa dva n ka I jednom prije horror sa dva h!) Tu smo se dobro oznojili, pero I ja igrali, njih dvi trcale okolo I vatale nam loptice I dodavale. U neka doba pero ugleda m&m isprid portice, mi se svi razvikali, vidim marijanu kako mase. Zaigrali malo I oni s nama I otisli se smjestit, mi malo na ljulje pa za njima. Tamo palo piromansko veselje, dovlace se drva, pali se lomaca. Vecera je bila super, zezancija isto tako. Posto nema visnje I zorana, dva kreveta u kolibici su zjapila prazna. Vanja se sazalila na bidnu prazninu, anji je bilo zao izdat sator. Tako smo se podili, jedno dite nama, jedno marijani I mihi. Mi smo bancili, vanja je spavala u kolibici, anja se cerekala na nase budalastine dok je cekala da odemo lec, plasila se ic sama u sator spavat, icemo posli svi zajedno. U neka doba nam je svima pocela padat glava, ajmo se obrusit, zaspali smo ko bebe, anja je gustala prazninu sta vanje nema u satoru, kaze najzad ima mamu samo za sebe. Nije da je od mame bilo puno kruva, mama pala I umrla, bila u nesvisti do 8 uri ujutro.

Onda su patke pocele preletat sumu I skvicat u zboru, trgnila sam se izasna I izasla vani vidit koga kolju. Nije bilo krvoprolica, samo su priko krosnji klepetale, a to ste vi, sve u redu. Uto ja isla u miru I tisini malo slikavat rjecicu i sta vec naidje zanimljivo, nisam odavno (cilu noc!)



Poceli se svi budit lagano, pije se kava, jede se ovo I ono, planira se dan. Triba nam ovo I ono, to nece bit u maloj butigi na porti, aj zaletice se muski autom malo dalje do velike samoposluge kupit sta triba. Moje cure se naravno oce ic kupat, na redu je jezero. Aj marijana s nama, sidices u ladu ako ti se ne kupa. Aj super, nas cetri odosmo. Uz rjecicu je precica, do jezera se doseta u minut. Po putu dica maze nekog pasica, meni se omakle dvi rici, pita barba jesmo li poljaci. Uvrijedjeno, odgovaram da nismo. Odlazimo se kupat, ja jos ronjam da odakle mu bas poljaci. Na jezeru super, unutra jos bolje. Voda prozirna, cista, topla taman po mom gustu, nije bara, nije ledeno. Cudan ukus zemlje u ustima, pjesak pod nogama. Sunce przi za poludit, jezero te taman lipo oladi. Smijale smo se nekoj zeni sta je uporno vanju isla spasavat svaki put kad se malo naguca vode. ‘Davi se!’ – rekla bi nam zabrinuto, a marijana I ja cakulamo u ladu I ne sljivimo, kazemo joj hvala, niste trebali, I nastavimo o svom poslu. Zbunjena zena na kraju isla ca da ne gleda bidno zanemareno dite kako se utapa. A vanja uziva, naucila je ronit, sva je ponosna. Kako sad zeni objasnit da joj kvari ponos I diku s tim paranoicnim spasavanjem. Mi fini pa mucimo, vanja isto uvidjavna pa je pusta da je spasi svaki put. Cim je zena izvede vanka, a ona otrci nazad I otpliva u malo dublje da se moze bolje davit. Tu smo se naravno dobro nasmijali, uto zena I ode, mislim da je jos putem ronjala I krstila se. Marijana donila razne vocke I kolacice, raspored je bija opet kompliciran – kupanje, vocka, kupanje, kolacic, kupanje, vocka, kupanje, kolacic, kupanje, vocka, uto I pero dosa.



Stigli su, spremaju rucak, ocemo li, ocemo, umorili smo se, ubilo nas sunce, ajmo malo u sumicu ohanit. Zezancije po brdima I dolinama izmedju kolibe I satora, rijeke I kolibe I satora. Miha pazi vatricu, vatrica pravi papicu, mi petljamo oko stola I salate, ajmo najzad sist I jist. Tu nam satrala gomilu lipe mesine s kapulicom gric-gric, ogladnila zena, izmorili me vodeni dozivljaji. Malo metiljali okolo-naokolo posli jela (brda I doline), anja skuzila da je pjesak u plicaku rjecice u stvari super glina za misit. Onda su njih dvi to dovlacile, sve usvinjile I gustale misit svasta I svugdi. Posli se to stavilo na sunce susit a njih I sve naokolo polivalo smrkom. A ne sicam se da sam vidila medu slikama njihove uradke? Nemoguce da ih nisam uslikala? Hm… Ajmo na more, triba vidit kakva je zapadna plaza. I odosmo, kad stvarno, zapadna je lipsa. Sira je, more lipse izgleda, nije onako bas zelenkasto, valovi isto nisu prejaki, a tu su negdi u blizini I spasioci (to nam je jako bitno jer nema one zena sta vanju budno motri). Tu smo se opet buckali, triba se oladit, nigdi lada nema, imamo suncobrancic, ali nije to to, nema borova, nema olova, nebo plavo, sunce przi nemilosrdno. Aj super sta smo dosli kasnije popodne, sunce je brzo laskalo, odjednom je postalo super ugodno.

Sidili malo, jeli marijanino grozdje, breskve, trisnje I sljive, a kolacica nije bilo za nikoga, sve ih je anja stukla. Galebovi isto vole trisnje, jedan cak svaki put kad mu je bacis pa je uvati kljunom ode pa je u more opera od pjeska prije nego sta je proguta.



Tu smo se smijali, bacali im trisnje, malo igrali picigin, zezali se, u neka doba ajmo nazad. Jedan po jedan u kolibicu na tusiranje I ajmo se grijat, ovaj put je marijana otela vatrenu stafetu mihi piromanu. Pero odveo dicu na slaju I na ljulje, vratili se. Riba je ispala super, rakulja je maherica, zna se. Anja I vanja plesale na verandici, mi pricali budalastine, u neka doba vanju spakovali za spavanje, opet ce u kolibici, svidilo joj se. Anja nas ovaj put nece cekat, dosta joj je nasih budalastina. I ona se spakovala za spavanje, legla na veliki krevet pa da je kaze zovemo kad budemo isli u sator. Ja sam u neka doba isla trazit bateriju u satoru, vise se bez nje nisi moga kretat 3 metra dalje od vatre, trebalo je pipat po mrcini di si. Tu sam u mraku nekako glupo zapela na prag od satora I iskrivila mu konstrukciju do te mjere da je sator puka. Pero I miha su to isli napravit onako po mraku, pero me navika kad je ubra o kakvoj se steti radi, onda sam ja njega navikala kako me smi vikat, ko je to vidija. Miha je izmirija za koliko smo morali skratit konstrukciju, nek se zna. Ah! Necu komentirat, svakome se moze dogodit, narocito kad konstrukcija nije od aluminijskih nego od plasticnih sipki. Jesam rekla da sam kupila najjeftiniji sator koji sam mogla nac? Elem, tu smo malo zasili, pricali budalastine, u neka doba ajmo, padaju glave. Budi anju, ajmo lec, usli u sator I obrusili se jedan po drugome, zzzzzzz….

Nedilja ujutro, ne znam sta bi, niti sam cula patke niti peru I dicu, uglavnom svi su se digli prije mene. Nista od slikavanja u zoru, aj bar sam se naspavala, super, cudi me samo kako mi mjehur dobro radi, pipam, vrica je suva, zamisli, nakon svog onog silnog djusa sinoc. Imaju neki izvrstan djus ovde, samo mi je mrvu prekisel pa ga triba malo razrjedit. Prst votke na casu djusa I taman mi pase. A pun je vitamina, samo zdravlje. Zato ne pijem vino I pivo, sta cu se trovat, samo taj lipi sok od narance. Nekad se pobojim da mi ne bi pusta kiselina naskodila, ali nije, valjda zato sto je ipak malo prorjedjen. Tako sam se u nedilju ujutro probudila u onom tipicnim afterdjus zamantanom bauljaucem hipervitaminiziranom stanju. Marijana mi je odma dodala jednu solju sa slikom praseta punu lipe mirisljave kavice. Stvarno, od kad sam se ostavila kave, svaka mi je slatka, za ne virovat! Tu je pao plan za dalje. Dorucak, pakovanje, kupanje. Oni ce otic posli dorucka, mi cemo kad se spakujemo otic do jezera. Tako I bi. Miha je pokaza svoje kulinarsko umijece za dorucak, uletila je jedna super koka, mljac. Odma mi je prosa afterdjusni osjecaj, milina. Tu smo se svi najili I nasmijali za rastanak, onda je palo pranje suda I spremanje stvari, oni odose, mi se ostali na miru spakovat, jos djir do rjecice, malo slikat, malo u ladno noge tocavat, odosmo i mi.



Na jezeru stanje bitno drukcije nego jucer, vani nije onako vruce, voda nije onako prozirna I cista. Uzmutija se oni kafeni pjesak pa je I voda pokafenila, a sa obliznjih stabala popadalo lisce I kojesta, sve po povrsini pliva. Aj vi se dico bucnite, mi cemo ovde sist. Pojili pero I ja sladoled, one se iskupale, ajmo ca. Sad I njima po slajo I upadajte u auto. Anji poplavija jezik, zato ona I voli plavi sladoled. Vanja se odma ponosno izbeljila, vidi meni je roz jezik od rozoga sladoleda. Jao vidi, roz joj je jezik! Mislim se sta misli, kakve je inace boje? Ali opet, ne mozes joj rec da jede nevidljivi sladoled!

U autu su zaspale, nesto su mi bile skuvane obadvi, proslo mi je kroz glavu da bi se mogle I razbolit, nisu odavno. A ona se mislim, nemoj sad pa da moram otkazivat nju djersi sljedeci vikend, ko ce se kuvat u njujorku. Brzo smo dosli doma, nije bila velika guzva po putu, stigli smo I provest vece u basti, ja kopala, grabljala, cupala, sadila i zalivala, one se igrale, pero doma nesto cumura. Posli su gledale filmic I isle lec, zaspale tek u 11 uri, nije ni cudo kad su po puta prespavale. I eto jos jedan izvjestaj s vikend kampiranja gotov, pari mi se skroz dosadno ka da uvik isto pisem. Jeli, kupali se, spavali, digli se, kupali, jeli, isli ca, nista novo. Mozda je bila jos pokoja vrijedna spomena zgoda ali mi je dosadilo kuckat, idem popit jedan razrijedjeni djus.






Post je objavljen 06.08.2007. u 19:57 sati.