Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/pianissimo

Marketing

P I K O L I Ć S E L O - uvod

Sviiiii ljudofi na svijetuuuu su čuliiii za Štrumpfiće, ali...malo tko je čuo za Pikolić selo.

PikoliciJednoga dana moj tata Dakota, veliki čoek, upoznao je jednog malog, plavog, plavookog Christiana. Christian je bio jakoo zločesti jer se njegova mama zaljubila u Dakotu i nije više tako puno vremena provodila sa svojim dragim Christianom, pa jeeeeee onda Christian stavlj'o uloške u wc školjku, masnim rukama je išao po namještaju, prkosio je i inatio se. Dakota je u početku samo mislio kako je ovaj mali tako zločesti, treba ga nalupati, pa ne sme se dete tak ponašat'.
Jedne divne, tople večeri Christian je već bio umoran od silnih gluposti koje je napravio taj dan i bio je već na pol trinaest, listao je svoju omiljenu knjigu *Petar Pan* i jedva je svojim malim ručicama držao knjigu.
Vejiki Dakota mu je prišao, sjeo kraj njega, uzeo mu knjigu i počeo čitati. Christian se tome jako iznenadio jer njegov tata njemu nikada nije čitao priče, niti se igrao s njime, pa ga je upitao: *zar si ti stvarno tako dobar, Dakota?* Dakota se nasmijao i pogledao u Christianove velike, plave oči i rekao mu da stvarno je. Christian ga je snažno zagrlio i kroz osmijeh izrekao nježno: *Dakiću moj!*
I od tada vejiki Dakota i mali Christian su postali nerazdvojni prijatelji. Dakota je bio tata kojeg nikad nije imao, a Christian je napokon imao pravoga tatu.

A ne bi Dakota bio Dakota da jednoga dana jednostavno nije stvorio male ljude koji se zovu Pikolići. Naime, i on kad je bio maji, jako, jako je volio Štrumpfiće, pa je i sam želio ponovo oživjeti taj svoj dječji svijet u kojem je sve tako plavo, bijelo, šareno, u kojem Štrumpfeta pjeva, u kojem se osjeti miris pite u zraku, u kojem Papa Štrumpf šepa na jednu nogu, i mudro češe svoju braduuuuu.

Pa ipak, Pikolići su drugačiji nego Štrumpfići. Štrumpfovi izgledaju k'o štrumpfovi, a Pikolići izgledaju kao maliiiii ljudiiiii. Oni su vam posebni ljudi jer sve u životu rade po malo. A to znači da malo papaju, malo sviraju, malo plešu, malo se svađaju, malo se ljubakaju, malo se šale, malo hodaju, malo skaču, malo su glupi, malo su pametni, e takooo, sve po malo. Jer Pikolići smatraju da je to ispravan način življenja, tako oni u danu stignu napraviti hrpuuuuuuu stvariii. Puno, puno.

I još jedna jako, jako važna stvar. Pikolići nigdje ne žureeeeee, ne, ne...oni vam nikamo ne idu, oni su sretni tamo gdje jesu i ako se mora reći da netko negdje ide, onda oni idu u Sreću.

*Ja sam mali Pikolić,
selo mi je malo,
što god radim
brzo se ohladim.*

*Ljudi moji, čujte i počujte,
priče su opet počele.
Klinci navalite,
čokolade ohladite, nanaanananaanaa.*

*Nema više ni tuge ni srama,
došlo je vrijeme da se jede salama.
Nagrnite svi,
dok izvor ne presuši.*

Dakić.


Post je objavljen 06.08.2007. u 01:43 sati.