- Stopostotniče! Stopostotniče! - vikala su djeca tarući svoja malena torza o kolica pokretana kozjom zapregom. Kroz selo je prolazio Zijo Stopostotnik-Muf, sladoledar (slastičar op. a. bato), provodadžija, šmirglatelj i ženomrzac.
- Mičte se, jebem vam matere koje vam mrzim! - prodorno je orio šorom Stopostotnik, više kroz šalu nego za ozbiljno.
- Aje, ko će od čokolade, koće od punča, koće vaniliju, ko će pistačo, koće južno voće, koće koću, koće koču, koće, kažu oni meni, al ja kažem striče, kaže se koče, kao bremzaju, razumiješ me, al ja sam ti to probo i nekad se te tapete moraju sam ufrkat da bi postigo ravnotežu, a mali je otišo dalje pa prebacio i nemoš ti mami dokazat da sa druge strane ceste ima komšija i to je tam đe su se skrivali među daskama, poglavnik, općenito, sve je žuto-zeleno, doduše nikad nisam... - nastavio bi tako pričati Stopostotnik, koji je bio psihotik. Aha.
- Stopostotniče, stopostotniče! - dolijao bi mu uvijek sa desne strane mali Miloguz Sitnodrk, s čjim je ocem, Češljem Sitnodrkom-Straćarom, Zijo Stopostotnik išo u vrtić - Hoćeš li i danas svratiti na prangijanje? Stopostotniče, moooolim teee!! - slinio je mali Miloguz.
- Nemerem. Rec ćaći da glancam potpalublje. Pozdrav mater i pitaj ju el je žena. Ak kaže da je, rec joj da je mrzim.
- E, al kak ste se onda prije vi prcali, a sad ju mrziš?
- To ti tak ide. Ne mrzim ja nikoga. To tak ide. Ima doba kad se prcaš, a ondak opet dođe doba kad se nepoznate, jebo mater, naučćeš.
- Fala ti štos mi to tak fino elaboriro! Oh, hvala ti stopostotniče! - uzviknuo je Miloguzov sin, odvojio ruku od kozje zaprege i ostao stajati u oblaku prašine koja se dizala sa prašnjave, ljetne seoske ceste.
Stopostotnik je nastavio lagano odmicati kroz sokak na svojoj zaprezi, no u jednom trenutku, nešto mu zatitra izoštrena osjetila.
- ŠT... DOVRAGA!! - usklikunuo je Stopostotnik, jer je upravu u tom trenutku krajičkom oka zapazio malog Miloguza kako iz džepa suknenih hlača izvlači raketni bacač ruske proizvodnje, te ga upogonjuje nebi li nanijeo razaranje Stopostotniku te njegovoj zaprezi - Nećeš, majku li ti mrzim... - procjedio je kroz zube Zijo, jednom rukom vadeći Stindžer (op. a. Stinđer), amar'čkee proizvodnje, jednom rukom držeći uzde, jednom rukom stimulirajući kozju vaginu da se ne preplaši iznenadne detonacije, jednom rukom češljajući Papirnog Gnoma (tm) koji se tu iznenada našao, jednom rukom pokrivajući oči hordi djece koja je još uvijek glavinjala oko kozje zaprege, te jednom rukom mijući drugu ruku, jer ruka ruku mije, a ruke obadvije. I tako dok se on zajebavo sa rukama, mali Miloguz ga je okino zoljom i razjebo zajedno sa svom djecom koja su bila oko zaprege.
- HO HO HO! PIČKA VAM MATERNA TE JEBO VAS JA! - trijumfalno je izvikivao Miloguz - Ko će men u sladoled žilete sade stavljat, a? Majklu li ti Đeksonu jebem!
No, Miloguz nije računo da je Zijo Stopostotnik imo potkošulju te neprobojne gaće od kevlara otporne na vrlo jake vibracije, toplinu i rakete, te je preživijo.
- PIČKOOOOO!!! - grmio je Zijo otresajući sa sebe ostatke dvokolice i seoske djece, dok se njegova koza, sada već transformirana Robot-Koza postavljala u poziciju za lansiranje sisa.
- NEEEEE!! - povikao je u očaju Miloguz, uvidjevši da je skoro-pa-najebo - TETAK NINĐOOOOOOOV!!! NINĐOV INĐOV inđov nđov ov ov ov...
- BROUUUUUMMM!!! ŠTAS DOGAĐA! - grunula je spodoba u crnom s jakim japanskim naglaskom, stropoštavajući se sa krova obližnje kuće brzinom pregršta munji na ulicu.
- Ma nema ništ, striče Ninđov, sam se zabavljamo! - odgovore djeca u isti glas.
- Zabavljate se?! A šta ova koza? Sać ju ja ubt!
- Neeeee!! - povikaše djeca - samo ne kozu!
- Jebem ti mater! - iznenada uzvikne Stopostotnik i snažnim skokom vine se iznad strica ninđova, te mu u slou-moušnu odsječe nos i pol pluća - Eto ti majmune! To ti je zato što nikad nis bio SKOJevac!
- Ali kako nisam?! - izdahnu Stric Ninđov s preostalom polovicom pluća - Ta zbilja sam bioaoaurghrljghrr...
- OH DOVRAGA!!! UBIO SAM NEVINA ČOVJEKA!!! NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE... Šta je, koji kurac? Ko vas jebe, kraj.
Svinjski, Đej Ar
Sompompirovićjorosoromitipitikovskisnovsk,
Ugušetija, Neophodnovrzmovsk, 1755.
Post je objavljen 06.08.2007. u 01:35 sati.