i tako citav dan...uzimam,citam...kasljem cistim zaglavljenu knedlu u grlu...kad postane neizdrzivo bacim...
sve ponovo...
ni da citam
ni da iskopam rupu pa zatrpam
nekad sam sama sa sobom,ko siljati vrh nekakve planine...
nekad je moj zivot ko cirkus...a ja nisam vlasnik istoga...
pomisljala sam da kupim pticu....ptice,jos jedan od mojih strahova....a hrabrost je ukus koji se uci....ali sta ako zaboravim da je nahranim pa ona ugine? skupljati mrtve ptice....to i nije bogzna kakav hobi...
pa da.....
besmisleno je truditi se da od zivota napravis savrsen krug...
jebene knjige....to nije ugadjanje...ugadjanje sebi bi bilo
popiti najskuplji konjak i kafu...
ili prstima razvlaciti tanke listove njeguskog prsuta i mazati po hlebu gorgonzolu izmesanu s puterom
pa zalivati nekim blagim vinom
popusiti koji dzoint
gledati sa jastuka nekakav patetican film
mirisati vrat nekome
jebati nekog
dugo polako
cutati hodati do kuhinje popiti casu hladnog soka od nara
zamisliti da si na ulicama Havane
spavati
jebene knjige...ne mogu biti ugadjanje sebi...a mogu i da te napuknu...pa da ne budes vise nikad isti...
Post je objavljen 04.08.2007. u 19:16 sati.