"Već je vrime da se pomirin sa svitom
Tiho, ko da zaronim na dah ...
U svemu sad mogu naći nešto lipo,
lipo,
i reći:
Živote, dobar ti dan!"
Gibonni
Kad me iznerviraju, počne mi se vrtiti ova pisma u glavi.
I tražim nešto "lipo".
Nema ništa lipo na vidiku. Čak ni pogled kroz prozor.
Iden prolistat novine. Možda nađem nešto lipo. Ili barem ne nađem nešto ružno.
Kao katastrofe po cestama. Požari. Ubojstva. Manijaci raznih vrsta. Utopljenici.
Nema šanse, neću ni gledati.
* * * * * * * * * *
Ovo sam pisala neki dan, u petak, zadnji radni dan u tjednu.
Više ni ne znam što me bilo iznerviralo.
Danas je nedilja 5. kolovoza. Praznik. Dan domovinske zahvalnosti.
Dan pobjede.
Pa bi mi ista pisma mogla poslužit ka uvod.
Već je vrime da se pomirin sa svitom. I ne grintam vječito.
Vrime da ne pizdin na one što danas drže ruku na srcu i iz sveg glasa pivaju: "Uzmi život od mene pa ga podaj njoj!", ali onda se nisu baš razbacivali takvim ričima. A bogami ni djelima.
Vrime da ne govorin da je to sve tribalo ispast drugačije. Bolje.
Ma ko san ja da o tome sudim?
Stvarno je vrime da se pomirin sa svitom. I ne gledam više kroz oćale kojima više ne vridi dioptrija. Nije aktualna.
Ali ne mogu da se ne sitin onoga dana.
Onoga Dana.
Dana kad sam zadnji put čula zlokobni zvuk sirene, Zvuk od kojeg dan danas, kad začujem sličan, neki kamen mi se pomakne u želucu.
Dana kad san guštala gledat vijesti na televiziji. Kad san vidila onu zastavu.
Dana kad mi je vratilo muža. I domovinu. Onda mi je to bilo isto. On je bio moja Hrvatska. Hrvatska mi se vratila. Čvrsto me zagrlila. Mene i svoje dite.
Puno takvih Hrvatska se nije vratilo. Moja se vratila. Bila sam sretna.
Dana kad sam ponovo počela živiti. Tiho, ko da zaronim na dah.
Dana kad se, negdi u dubini mozga rodila misao, koje tada nisam bila svjesna, ali znam da je nastala tada: da bi mogla imati još jedno dite. Da su došla bolja vrimena. Crnilo i sivilo je počelo dobivati boje.
Dana kad nisam razmišljala što će biti dalje.
Želim pamtiti taj dan onakav kakav je bio. Ne onakav kakav je postao kasnije. Onakav je bio savršen. Dragulj.
Zato volim ovaj blagdan.
Zato je ovo dan "za pomirit se sa svitom".
* * * * * * * * * *
"Ja bih ugledao sunce kad bi ugledao nju
Ja bi imao ljepotu da je pored mene tu
Ja sam znao da ću svoju ljubav pokloniti njoj,
svojoj lijepoj zemlji Hrvatskoj."
Daleka obala
________________________________________________
Post je objavljen 05.08.2007. u 21:45 sati.