Marketing
...me? never! I'll stay forever!
Možda tek sad vidim kolko mi je značio i kolko sam ga voljela,
Jesam li ja naše prijateljstvo slomila?
Ne znam više što da radim ni što da kažem
Jer sve što zucnem misli da lažem
Spremna sam čekati ga vječno i ponos progutati
A ako ne dođe,ko cvijet uvenuti
Jer je bio moja voda,moj život,moja sreća
Sad je samo bol sve veća
i praznina s malo nade koja me drži
da čekam i dalje...
to je sve što sad mogu. Znam da mi ne čita blog. Ne bih htjela da zna kako mi je,zbog njega,nene, samo znam da ga više nimalo ne briga.al ne mogu vjerovat da je tako kratko trajalo. Loše mi je. Od danas se oću napit svake večeri (meni to nije veći problem) i neću mu niš reć.Loše mi je. Fali mi sve ono naše.
briga me. Moram se iskalit na tipkovnici. Moram zaboravit ali i potajno se nadat i čekat da paklu dođe kraj
jer je prijateljstvo nešto najljepše i prijatelj blago i ne mogu si pomoći protiv ove patetike jer me boli stvarno. I žao mi je.
«a onda je podigla pogled i u daljini vidjela njega. Nova obleka. Dijelomično. Tako da,pokušala je dati koji simpatičan, otvoren i neutralan komentar-ali ništa nije dobila. Čak ni jedan mali pogled. Zbunjeno je ostala slušati razgovor njega i nje,ali je shvatila situaciju. Nije imala snage za ništa osim da se okrene i počne udaljavati se. Koračati u sigurnosti samoće. Bez da joj itko vidi suze protekle niz obraz.»
Post je objavljen 31.07.2007. u 18:00 sati.