Marketing
Only love can break down the walls....
Eeej… Vidi čuda.. ja pišem novi post… Bilo mi je tak lijepo u zadnjih tjedan da sam pomalo zaboravila kako bi bilo lijepo da napišem i ja nešto novo….
Eeee, bila sam na koncertu Tonya Cetinskog i bilo je prejebeno…. Možda ga i ne slušam ali društvo je bilo glavni razlog zakaj sam uopće išla na nj…. Prvo smo Ivan i ja šetali po cijelom Samoboru čekajući da dođu Jasmina, Marko, Sandra, Vedrana i Lucija… Kad su napokon stigli bilo nam je malo dosadno pa kaj drugo nego išli smo radit gluposti pa smo se išli penjat skroz do starog grada… To je bilo ok, jer imali smo svjetlo, ali zato kad smo se vračali ja sam proklinjala sve svece…. 
Ivan i ja smo zastali kako bismo bili malo sami...
hehe… a dok smo mi bili sami ostatak ekipe je otišao po Lucijinog dečka…. U međuvremenu je jaako zahladilo pa samo se naravno svi smrzavali…. Koncert je bio dobar, samo kaj su moji starci popizdili jer sam rekla da ću se vratit do 23 a na kraju sam se vratila oko pola 1…. Munje su sijevale…. Joj, joj… E da…. I vidla sam Kristijana tamo… Zalijepio se za neki plavušu i nije ju puštao iz zagrljaja… Ne znam zašto, al moram priznat da me nešt trznulo kad sam ih vidla skupa…
Ima još nešto… Ivan je u subotu otišao na more…. Šmrc…. I sad ja moram biti tjedan dana bez njega…. 
Nije lako toliko te voljeti,
a ne vidjeti te svaki dan...
Ima dana kad bi dala sve
samo da vidim tvoje tople, drage oči,
da te nježno poljubim i čuvam u naručju,
pa makar samo na minutu...
Osjećam se nepotpunom kad nismo skupa,
kao da djelić mene nedostaje...
znam da ne može drugačije biti,
da se još malo moram strpiti...
Ni radost koju osjećam na pomisao da ćeš mi brzo doći,
moju sjetu, bol i čežnju ne može ublažiti...
Svaki dan bez tebe, podsjeća me na sreću...
Na sreću kojom samo ti ispunjavaš moj život...
Ovo nisam ja napisala ali mi se jako svidjelo….
Početak škole se sve više probližava…. Uhhh, kako su ovi praznici brzo prošli… Nikad ih neću zaboraviti…. Ovo ljeto shvatila sam tko su mi pravi prijatelji, Ovo ljeto sam shvatila kako te netko može jako povrijediti, Shvatila sam da postoji prava ljubav i da je moguće naći nekog tko te voli bez obzira na sve, Ovo ljeto sam shvatila koliko sam ja sretna u životu…. Ne znam dal sa se veselim il da plačem što idem u Prelog… Možda to i je škola koju sam oduvijek htjela, ali malo i žalim…. Svi moji frendovi su ostali u Samoboru… Ali ipak ne…. Drago mi je da sam upisala baš ovdje…. Hehe…. Dala sam si truda za ovo….. I još nešto…. Hvala vam na komentarima… To je moj rekord…. Kissach
Post je objavljen 31.07.2007. u 15:00 sati.