To je bio dugi zlatni lančić na kojem je bio privjesak u obliku zmaja.Pružio mi ga je i ja sam ga uzela.“Ok,šta bi ovo trebalo bit?“,pitala sam,na što mi je buraz odgovorio:“To si nasljedila od tate.Slične imamo i mi,samo su malo drugačiji.“Zatim je pokazao svoj lančić,jedina razlika je bila u tome što je njegov zmaj bio u ležećem položaju,dok je moj letio.U očima su imali male crvene dijamantiće.“Zanimljivo.I zašto Ann plače?Zbog lančića?“pitala sam podrugljivo.Buraz je na to tužno rekao:“Zato što tate najvjerojatnije više......nema......“Pokrila sam lice rukama i briznula u plač.“Nije još sigurno,ali sve manje i manje vjerujemo da je još živ.To se dogodilo jučer u Odaji tajni.“Nakon što je to rekao,čvrsto me je zagrlio,a s njim i sestra.Pobijesnila sam i odgurnula ih.“Zašto ste mi to tek sad rekli?ja sam cijelo vrijeme mislila da je kod prijatelja dok je on umirao u Odaji!Što je uopće radio tamo i kakve to ima veze s Lukeom?“Buraz je sjeo kraj mene i reko:“Nismo znali kako da ti kažemo,jednostavno nismo mogli.Ovo nije povezano s Lukeom,nešto drugo je,no to sad nije važno.“,na to je sestra dodala:“Mi sad idemo poimoći ostalima da spremimo društvenu za slavlje,ok?“Ja sam odgovorila:“Ok.“Okrenuli se i krenuli da vide jel tko dolazi,no,sestra se okrenula i rekla:“Uvijek nosi taj lančić,samo,ispod odjeće.“.Nakon toga,ja sam otišla u wc,gdje sam se umila i samo sjela pored umivaonika i razmišljala što ću napravit.Odlučila sam pobjeć iz Hogwartsa i otići u Odaju,možda je moj tata još uvije kživ.No,prije toga moram otići u Zabranjenu šumu da uzmem testrala.Mogu ih vidjeti jer sam,kad sam imala 10 god,vidjela kako umire jedan bezjak,koji mi je bio susjed i zvao se Mike.Bio je jako simpatičan,a cure su ga obožavale zbog frćkave plave kose ,koja mu je bila do ramena,i zbog velikih plavih očiju,a i bio je jako visok.Nitko nije ni sumnjao da bi se jednom moglo nešto njemu dogoditi.Jedne večeri smo se moje frendice i ja vraćale prema našoj ulici,i,kad smo došle do moje,pozdravile smo se i ja sam se okrenula prema Mikeovoj kući koja bila velika i imala 3 kata,a na 3. katu neku malu terasu.Ta kuća je imala najveće i najljepše dvorište u kvartu.Sve je okolo bila livada sa svjetovima,a iza kuće je bio bazen.Te večeri,Mike je stajao na terasi i gledao prema dolje.“Hej šta radiš na rubu terase bokte,past ćeš!“viknula sam mu,a on me je samo prazno pogledao.Odjednom se samo lagano srušio s terase.Potrčala sam prema njemu,čučnula,tresla ga i dozivala.Vrištala sam:“Mike,odgovori mi,Mike!“Niej pokazivao ikakav znak da je živ.Otrčala sam u njegovu kuću vrišteći:“Mrtav je,mrtav je!“Zatim je došla njegova mama koja,kad je pogledala kroz prozor odmah istrčala van.Ja sam otišla tražit telefon i nakon nekoliko minuta sam ga našla na nekom malom drvenom stoliću i nazvala hitnu.Ubrzo je došla hitna,a i moja mama,koja mi je rekla da odem doma.Preklinjala sam ju da ostanem,ali ona je i dalje govorila da odem doma.Nevoljko sam otišla.Kad sam se vratila u kuću,otišla sam u sobu,uzela crvenog plišanog medu,sjela u kut i plakala.To mi je bio najgori dan u životu.Nikad si neću oprostit što nisam prije nekog pozvala.Iako su mi svi govorili da nisam kriva,ja si još uvijek tuvim u glavu da sam ja kriva.Nitko niej znao zašto je to učinio,sve je bilo super,tj.sve se činilo super.........Zato želim otići u Odaju,da se ne krivim i za ovo. Tada me je u razmišljanju prekinula Roxy ušavši u wc.“Ok.Sad mi reci koji se vrag događa Kosta,kaj tu radiš!“pitala me,a ja sam joj odgovorila:“Večeras idem.Ne pitaj.“Taman kad je Roxy htjela nešto reć,ja sam se ustala,otišla van iz wc-a i krenula prema svojoj sobi.Legla sam na krevet i počela bezveze crtkarat.Kada se približavala ponoć i svi su legli spavat,iskrala sam se iz sobe i otišla prema Griffyndorskoj društvenoj očekujući da će netko biti izvan nje.Ubrzo sam došla i vidjela Janchy.“Hej Kosta,kako je prošlo s burazerom i sestrom?“pitala je,a ja sam samo pitala.“Di je harry?“,ona je iznenađeno odgovorila:“U Društvenoj,sa dću ti ga pozvat.“,nakon čeg je otišla u Društvenu.Nakon nekoliko minuta su oboje došli:“Hej Kosta,kaj me trebaš?“pitao me,ja sam samo na brzaka rekla:“Tvoj plašt.Brzo.Ne mogu ti reć zašto.Aj please.Brzo!“.Harry je samo otrčo natrag i ubrzo se vratio sa plaštem.Obukla sam ga i otrčala prema izlazu.....
Sljedeći post će biti u srijedu ili u četvrtak!Do tada-pozz!
Post je objavljen 30.07.2007. u 19:02 sati.