jer onda postoji šansa da upoznaš dobre ljude.
Jutros mi je mlađa kći krenula s prijateljicama u Malinsku. Čim su stigle, kupile su u dućanu pecivo, a onda predale prtljagu i sve nepotrebne stvari prijateljičinom stricu koji ih je dočekao. Stric je s prtljagom u autu krenuo kući, a vesele curke sa svojim kroasanima ravno na plažu. Sve je bilo idealno, bar se tako činilo.
U to vrijeme u onom istom dućanu nepoznati strani turisti ugledali su na podu iza blagajne odeblji novčanik. U njemu je bilo 600 kn i svi živi dokumenti koje punoljetna osoba može imati. To je naša Ljubica svoj novčanik ispustila na pod promašivši džep svoga ruksaka.
Nepoznati strani turisti nisu imali drugih nauma osim jednog jedinog: pošli su na policiju i novčanik predali dežurnom policajcu. Novčanik je primio policijski službenik Branko Očko.
Policija vjerojatno ima rutinu u tim stvarima, ali g. Očko je učinio mnogo više. U iduća dva sata okrenuo je bezbroj telefonskih brojeva dok napokon nekako nije došao do naše starije kćeri ovdje u Zagrebu. Objasnio o čemu se radi i čak ostavio svoj privatni telefonski broj. Dalje je bilo lako. Nekako se sve iskoordiniralo i za pola sata g. Očko je našoj Ljubici osobno vratio novčanik s kompletnim sadržajem. Nije mu bilo teško da ga sam donese u vikendicu Ljubičine prijateljice. Hepiend!
Nazvao sam g. Očka na onaj telefonski broj da mu se i osobno zahvalim. Pogađate da je reagirao skromno. Čak se on meni zahvaljivao na pozivu. Eto, pa vi sad recite.
A ja bih i onim nepoznatim stranim turistima i policajcu Branku Očku želio reći veliko, veliko HVALA!
Post je objavljen 30.07.2007. u 16:09 sati.