Niman više straja da ću te uvridit,
I da ću pored tebe ka i prije sidit.
Niman straja daš mi stisnit ruku,
Tebe niki drugi vitri stavljaju na muku.
I neka nisan, neka nisan više ja,
Vridilo je proživit i otić ća.
A mogu reć da te neću molit,
Mogu jer znan da ću te volit,
I onda kad te mislin pribolit,
I rep kad mi budu tili solit...
Šempjast san, neka san od zraka,
Valja uteć prije mraka...
Ne dan da se dira moga tila,
Kad je puklo na dva dila...
A gledan u nebo, pa šta?!
Vridilo je proživit i otić ća.
Post je objavljen 30.07.2007. u 00:56 sati.