tek toliko da se obmanem
da mi dan ima nekog smisla
odlučujem se za neki izbor
(nemogućost neizbora me stisla)
a što dalje
odlučit ću po putu
jer tad već znat ću više
no kad počeo sam rutu
a možda ću( obogaćen novim filmovima)
nešto sasvim drugo odlučiti
jer zašto bi se s arhaičnošću prvotne
odluke morao mučiti
a i najnovije odluke postat će stare
a još starije nove
sudbina na zbilja komičan način
na nama oštri svoje kljove
( a za one dane kad ću biti preslab)
glumit ću da ostao sam
pri odluci istoj
kako drugi pomislili ne bi
da nisam pri pameti čistoj....
Post je objavljen 28.07.2007. u 13:45 sati.