Osam sati je..Mh, zvoni jedan mob, drugi, treči
zvoni i sat, pali se radio, i gluhog bi probudilo zvučno ludilo,
a ja to samo čujem onako kao iz daljine...
Sve zvoni šta imam i nemam,sve sam napalila za
Buđenjejer nikad ništa ne čujem,
jer imam takav problem oduvijek
i jebem si svako jutro mater i što sam se rodila.
E jebiga pape, kad si me pravio tribao si nešto s kemijat
da se dižem bez problema.. a štaš skemijat kad si i ti ugrađiva
dispećersku sirenu u stan da ne kasniš..da ti se trafo ne zapali a ti spavaš li spavaš:))
pa smo i mi tebi jebali sve poredu što je uzbuna u stanu..
Vidi ekipe, jadna mater , nije ni brat ništa bio bolji, ali ja i čača smo
bili problem..jadna mater, uvijek je s posla zvala da ne kasnimo,
ko u školu, ko na posao provjeravala jel upalila sirena :))
Godinama sam naručivala buđenje, i opet uvijek trčala na posao.
Poštivala sam barem onih 15 akademskih minuta.
A samo ja znam kako, jer bi to malo ko razumjeo.
A jebiga došao je i tome kraj, dopizdilo mi je trčanje,
oblačenje putem, izmišljanje razloga.
Sve sam razloge iscrpila!
Štaš više reč?
Upriličila sam si da se više ne moram dizati.mislim ,
ne barem svaki dan...zorom...
Sad više ne zvoni buđenje nego mob, osam i
po je sati a meni se još spava.
Juče sam bila na putu , došla u ponoć
sva sam slomljena od brzine..uvik me dotuče brza vožnja,
više nego da sam kopala.
Javila se!
Jesam vas možda probudio..pita s druge strane,
uvijek smireni glas mladog, nadobudnog poslovnog partnera..
Ma ne, niste.. kakvi ,
gužva mi je javim vam se za pola sata.
U gužvi sam sama sa sobom :))..mislim i ne znan kako
tu gužvu riješit
Jeli Vam šta hitno pitam.
Oprostite gospođa Lucija što sam smetao
nije ništa hitno, zovem vezano za onaj dopis....
javite se kad budete slobodni..veli uljudno
simpa,mladi gospodin Tomislav.
Sve komplimente ima od mene i on to zna a,
a znam i ja da me koliko puta zove..ono samo tako
da provjeri kako sam.. nažalost još nešto zna,
dala sam mu doznanja ...posao je u pitanju a i tu ja jopet imam svoju politiku.
Posao sam strogo odvojila od privatnosti..
Otvorim prozor i opet malo prilegnem, velim samo još pet minuti.
Ponovo san zakunjala i ka kroz san čujen njih dva
već polupijani na sav glas pričaju..ka da su na placu
Ispod moga stana je kafić, inače miran, a i kvart je miran.
Kad san kupovala stan rekla san,..
Stan u preriji a u blizini tramvaj , takav hoču..
I tako sam i našla, ispred mirno,park,
ptičice cvrkuću a nedaleko tramvaj..
Našla si ono što si htjela..
Vjerujete li da se iskrena i jaka želja uvijek ispuni?
Ne vjerujete .?.EE Trebate vjerovati.
Kaj delaš Laci prijatel moj,ot kat te nisem videl?..
Nisme see duge vidli, ima dva let.. veli Laci
Bil sam v Deželi..delal sem neku stooolariju tam,
dobre sam peneze dobil!
Nemrem se dugo zadržavat, Štefa me doma čaka,
puricu mi spremaa i velii ,dojdi ranije Laci doma bu
bilo danas dost teeepleee ...
Mislim se , ajde Laci doma deni joj ga deni..
i ostavi mene na miru..da još male odspavan..
Ne melji više jer ti bu teplee ispod suncobrana
kad ti nešto doleti... u tu tintaru pijanu..
Bumo si još po jedno piFce deeelii? veli Laci
Bumo bumo, nikam se ja ne žurim, nisam ja bedak ko ti
imam još cajti.
Nisem si nikakvu Štefu dopelal doma,
sam si bum Zkuuuhal!
Već su se napili a ja se još nisam ni digla!
Aj vas vrag nosi ispod mog balkona..
govorim sama sa sobom..
Vidim nema više spavanja, dignem se, istuširam,popijem kavu
i izađem..treba ić barem malo na posao, u izvidnicu.
Taman sam otvorila ulazna vrata kad njih dva ispred mene,
ka letve pijani..zagrljeni..
Ooo suseda..dobre jutre! Kak ste, pita, mislim da je on Laci..
Bu te si Znami nekaj hladnega cugnuli, pita a sve zašpetljava jezikon,
frflja, zamuckuje, pljuca i koluta očima prema prijatelu kojen još nisan
saznala ime, došlo mi da se nasmijen na sav glas..do suza..razoružali
su me..nisan bila više bisna na njih..
Zar smo mi susedi..pitan ja..nisan vaš još vidla ovdi..
a bogami nisan vas ni sad viddla nego samo čula..mh..bando pijana.
jesme jesme kak nisme susedi..mi sme ZVrbana..
Dajte si Znami nekaj cugnite , umrla san od smija..
Ne bum cugala moram delat..
Došla deseta ura a ja još
ispred kuće..
Haj haj uživaj..
a gdje je ono trčanje, ranojutarnje, bolesničko,
vaša riba zvana Luce
Post je objavljen 27.07.2007. u 00:53 sati.