Gledala sam u njega i čekala da progovori. Zatim sam pogledala sestru koja je odjurila iz odjeljka, sva uplakana. Vratila sam pogled na buraza, još uvijek iščekujući da nešto kaže.
“Budi poslije večere u društvenoj.“, rekao je, kratko.
“Zašto? Što mi to ne možeš sad reć'?“, upitala sam, na što je samo odmahnuo glavom i otišao za sestrom. “Ajmo.Oblačite pelerine, još malo pa ćemo stići.“, rekla sam i sa svog sjedala uzela crnu pelerinu i na brzinu je obukla, a moj primjer su slijedili Luke i djevojke.
“A šta je ono bilo? Zašto se tvoja sestra rasplakala?“, upitao je Luke, na što sam mu odgovorila zamišljeno. “Ne znam. Jedino što znam jest, da nije u vezi Hermione i Draca.“
“Kako znaš? Znaš da su oboje luuudo zaljubljeni u njih.“, rekla je Janchy, na što je Roxy sarkastično odgovorila. “Da, sigurno plače zbog Draca.“
Vlak se zaustavio i svi smo izašli. Na izlasku smo išli tražit Lukeovog brata Roberta koji će sad na prvu godinu. Nismo ga ni počeli tražiti, već je Vio došla s njim.
Robert je odmah stao pored Lukea i primio ga za ruku. Ličio je na Lukea. Crna kosa mu se spuštala do ramena, a šiške su mu prekrivale lijepe zelene oči. Izgledao je kao da će se svaki tren srušit,jedva je stajao,držao se za Lukeovu ruku,a glava mu je klonula.Sigurna sam da je netko nekakvu kletvu bacio na njega ili je pojeo neki grah sveokusnjak ne baš dobrog okusa.
Zatim je Roxy izvadila gumicu za kosu i iz šale mu zavezala šiške. Vio je odmah pogledala Roxy i zgražala se. “Hej ljudi. Kosta, Hermione te „srdačno“ pozdravlja.“, rekla je, na što sam joj ja odvratila. “Molim?! Ona me pozdravlja?!“
“I rekla je da se sutra nađete.Nešto ti mora reć.“, odgovorila mi je.
“Prokletstvo, svi mi moraju nešto reć'! Što se dovraga događa?! Luke, jel' to povezano s onom tvojom tajnom?“, pobijesnila sam.
“Pa....jedino što ti mogu reć', jest.“, odgovorio mi je Luke, a Janchy ga je odmah upitala. “A s onom Philovom tajnom?“ Luke je na ovo samo zakolutao očima, okrenuo se i otišao s Robertom u Hogwarts. Tad je nastala neugodna tišina koju je poslije Roxy prekinula rekavši. “A da i mi krenemo više? Još malo pa će sve početi!“
“Ok.Ajmo.“, odgovorila je Janchy i krenuli smo. Kad smo ušli u veliku dvoranu, razdvojili smo se. Ja sam ostala s Roxy i svi smo krenuli na svoja mjesta. Čim smo došli do stola, Roxy je odmah krenula prema Dracu da ga zagrli, a ja sam mirno sjela nasuprot njih i uhvatila se igranja zlatnim vilicama i noževima udarajući jedno o drugo. U tom mom igranju je prošao i Dumbledoreov govor, a razvrstavanje se bližilo kraju. Uskoro je došao red na malog Roberta i Roxy me nogom cimnula. Odmah sam obratila pažnju na Roberovo razvrstavanje. Pogledala sam Lukea. Bio je jako uzbuđen i nervozan. Šešir je dugo razmišljao i donio je odluku.
“Gryfindor!“
Luke je bio jako razočaran i tužno je gledao kako mu se brat pridružuje Gryffindorima. Tad je pogledao prema meni, a ja sam samo slegnula ramenima. Zatim je spustio glavu i okrenuo se prema stolu. Roxy je isto to vidjela. Okrenula sam se prema Griffyndorskom stolu da vidim Roberta. On je bio prilično zadovoljan. Odmah se sprijateljio s nekoliko prvašića. Zatim sam se opet se počela igrati vilicom i nožem, a nakon nekoliko minuta sam uzela i Roxyjine. Dok je trajao Dumbledoreov završni govor, počela sam lupkati i po tanjuriću, zbog čega me nekoliko Slytherinaca čudno pogledalo i počelo mi se smijati. Dumbledore je završio svoj govor i ja sam morala vratiti Roxy njezinu vilicu i nož, a ostali su odmah počeli jest ko' životinje. Ja nisam puno jela, već sam razmišljala o onim tajnama ili tajni, nisam sigurna... Kad sam vidjela da su buraz i sestra ustali, pogledala sam Roxy.
“E, odoh ja za burazom i sestrom. Vidimo se kada završim s njima u društvenoj, ok?“, rekla sam, na što je Roxy spremno odgovorila.
“Ok.Pa-pa!“
Krenula sam za sestrom i bratom koji su užurbano hodali. Ubrzo smo svo troje bili u društvenoj.
“Sjedni.“, rekao mi je buraz. „Ovo što ćeš čuti ti neće biti drago.“
“Kao da me briga za Hermionu i Draca.“, rekla sam sarkastično nakon što sam sjela. „Što dovraga uopće cmizdrite za njima, ko' da nemate pametnijeg posla? A i da ne govorim o tome kako će vas biti sram kada budem o svemu ovome pričala za 10 godina.Tako da...“
“Nije o tome riječ,riječ je o nečem drugom...“, prekinuo me buraz, a njega je sestra prekinula plačući. “Molim te, nemoj joj reć'! Molim te!“
No, buraz je gurnuo ruku u džep i izvadio neku čudnu stvarčicu...
Post je objavljen 26.07.2007. u 23:08 sati.